Tajna braka u brojevima

MATEMATIKA
Svodi li se sav život na brojeve, kao što su verovali i propovedali pitagorejci („Sve stvari su brojevi” – Pitagora)?

Ukoliko vas zanima (a koga ne zanima?) hoće li se vaša veza očuvati ili ne, možete to saznati odmah, zahvaljujući matematičkoj formuli koja uveliko pogađa krajnji ishod braka ili romanse. Drugim rečima, parovi koji se pitaju da li će postojeća ljubav potrajati, na osnovu proračuna doznaće jesu li jedno za drugo. 

Pre pet godina Džejms Mari, matematičar sa Oksforda, obelodanio je da izračunavanje bolje od hormonskih strujanja predskazuje buduće razvode. Na uzorku od 700 venčanih to je predvideo s tačnošću od 94 odsto! Nemojte se iznenaditi kada vam otkrijemo da je ceo posao utemeljen na petnaestominutnom razgovoru s jednom i drugom osobom. Svoje nalaze predočio je nedavno na sastanku Kraljevskog društva u Londonu, čiji je član.

Supruga i suprug su sedeli jedno nasuprot drugom i ćaskali na razne teme, kao što su seks, novac, rodbina... Čavrljanje je snimano na video-traci, a istraživači su ženi i muškarcu dodeljivali pozitivne i negativne bodove – u rasponu od minus četiri do plus četiri. Parovi koji su ispoljili saosećanje, smisao za šalu sreću zavredili su najviše, a oni koji su pokazali prezir i odbojnost zaradili su najmanje.

Zanimljivo je da je preziranje drugog ljudskog bića ocenjeno najstrože, strože od gađenja, tuge ili ljutnje.

Rezultati su uvršćeni u matematičke obrasce (model) i iscrtani u vidu grafikona. Tačka u kojoj su se dve linije susrele – s povoljnim i s nepovoljnim procenama – dočaravala je izglede braka na uspeh ili propast. Stanje je proveravano jednom ili dva puta godišnje u razdoblju od 12 godina.

Zadivljujuće je da se rasprava, ponekad burna i osećajna, može lako i korisno sažeti u jednostavan matematički izraz odnosa nekog para, objašnjava Džejms Mari. Pogled na linije koje se izvijaju na dijagramu upućenom oku smesta razotkriva da li će se muž i žena razvesti: ukoliko su stalno neraspoloženi, sigurno će se razdvojiti. 

Na osnovu dotičnog istraživanja parovi se razvrstavaju u pet grupa: dve su postojane, dve su nepostojane i jedna je nešto između. U prvoj su ljudi koji se međusobno uvažavaju – mirni, bliski i spremni da jedno drugo podupiru i da ostanu u prijateljskoj sprezi. (Najduže traju, u stvari, veze sa staromodnim shvatanjem porodične zajednice.) Drugoj pripadaju pojedinci koji vešto izbegavaju svađu i sukob ili uvek dobronamerno odgovaraju na želje suprotnog pola.

Između su zaneseni i strastveni supružnici koji se istim žarom i vole i svađaju, zbog čega su oboje (ne)srećni, i to je svojevrstan spoj stabilnog i nestabilnog para. 

Uslovno nazvan neprijateljski par jeste onaj kada jedno ne želi da razgovara, a drugo to prihvata, kakvagod nevolja da je iskrsla. Tišina, i ništa više. I poslednji se opisuje kao neprijateljsko-nerazuman, jer je jedan supružnik vatren i svadljiv, a drugi ne pokazuje želju (i nameru) da se raspravi povod za spor.

Džejms Mari smelo kaže da bi predviđanje bilo stopostotno tačno, ali je postotak pouzdanosti umanjila pretpostavka da će pojedini nesrećni parovi ostati zajedno, a oni su se razveli. Nijedno prethodno proučavanje, međutim, ni izdaleka nije nudilo ovoliku pouzdanost.

Da li je to, ujedno, jednostavna odgonetka zagonetke: zašto su neki brakovi toliko dugovečni?