Obama „nacionalni direktor"

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 1. aprila – Deluje kao prvoaprilska šala, ali mnogi ovde misle ozbiljno– da je predsednik Barak Obama postao „nacionalni direktor” i „najmoćniji biznismen” uskovitlane ekonomije SAD. Za društvo koje se mahom privatnim preduzetništvom uzdiglo do nivoa najmoćnije sile sveta, ovakva konstatacija deluje kao upozorenje da je u toku– sistemski prevrat.

To ne znači, naravno, da će Obama postati bogat kao Bil Gejts ili Voren Bafet, već da je u njegovim rukama i rukama njegovog tima koncentrisana sada vanredna moć, veća nego ijedne prethodne administracije u novijoj istoriji, da menja rukovodstva i radni sastav posrnulih kompanija– od njujorškog i svetskog finansijskog centra Volstrita do detroitskog velikog automobilskog trija. Već je izvršio niz smena, najnoviju u „Dženeral motorsu” (GM), pa je među menadžerima uzdrmanih privrednih giganata zavladala panika, pogotovu što im uskraćuje i donedavno basnoslovne bonuse, izražena u pitanju: „Ko je od nas sledeći za odstrel?”

Obama kao da se uživeo u novu ulogu. „Ekonomija je sada moja i učiniću u njoj najbolje što mogu”, tumači predsednikovo poimanje   neimenovani zvaničnik u vašingtonskom listu „Politiko”. Takva samopouzdanost prožima i njegovu ekipu, dodaje se.

Iako pojedinačne pojačane državne intervencije na tržištu deluju opravdano i u skladu s rastućim nezadovoljstvom građana koji u krizi učestalo gube i radna mesta i kuće berzanske uloge, sve zajedno sugerišu da je na delu „imperijalno predsednikovanje”, s najvećim uplivom izvršne vlasti, bar za poslednjih nekoliko decenija, u ekonomiju, napominje dnevnik. Navodi, takođe, da predsednik i njegovi saradnici „drže lekcije” privrednicima kako da modernizuju firme, uz opomenu: „restrukturacija ili smrt”.

Dok gledaju prenose s londonskog samita G-20, Amerikanci se i nadaju i strepe – zavisno od pozicije – da će taj skup ozvaničiti shvatanje da je ovdašnji doskorašnji model iscrpljen i da su mu neophodna prilagođavanja izmenjenom svetu. Pa da oni sada treba da se slede druge, a ne obrnuto, kako se dugo uobičajavalo.

Ali, stvari su se već istumbale, primećuje komentator „Džekson sana” iz Tenesija. Bilo je uobičajeno, precizira, da predsednik otpušta članove kabineta i da su privatni i državni poslovi razgraničeni, a sada on daje otkaze korporacijskim vođama i povećava uticaj države na privatne firme.

Analitičari podsećaju, ujedno, da su privatni džinovi sami tražili pomoć države da bi se spasli propasti, a koja im je zapretila zbog zastranjivanja u primeni principa „samoregulacije tržišta”, u skladu sa smernicama nekoliko prethodnih vlada. Republikanci, opozicioni vladajućim demokratama, smatraju, međutim, da se sada nevolje uvećavaju i da Obamina „zastranjivanja” prevazilaze ona koje mu je kao rekordno teško nasleđe ostavio Džordž Buš mlađi.

Navodno, izlazak iz krize kapitalizma novi lider traži u– „socijalizmu” zapadnoevropskog tipa, koji je ovde prokazan kao „marksistički”, iako se ne poistovećuje, naravno, s nestalim sovjetskim modelom. „Otvorena je Pandorina kutija, jer vlada umišlja da zna da bolje od preduzetnika da upravlja privatnim kompanijama”, kliče republikanski senator Bob Korker.

Sprovode se samo neophodne promene za oporavak a ne za potiskivanje kapitalizma, uveravaju Obamini ljudi. Nobelovac Džozef Stiglic danas u „Njujork tajmsu” osporava obe teze. Po njemu je ovo što radi sadašnja administracija „surogat kapitalizma” jer vodi „privatizaciji dobiti, a socijalizaciji gubitaka” (što se, kako kažu ostali poznavaoci – među kojima i drugi nobelovac Pol Krugman – i ranije događalo).

U međuvremenu se na terenu stvari i dalje preusmeravaju. Najavljuje se, tako, čistka u upravnom odboru GM. Ne isključuje se ni mogućnost da taj nekadašnji simbol američkog prosperiteta proglasi i bankrot – ako ne ispuni zahteve ekipe „nacionalnog direktora”…