Teže otpustiti ćatu nego radnika

Zaposleni u državnoj administraciji za sada ne moraju da brinu za svoja radna mesta jer je država u obavezi da za njihovo otpuštanje obezbedi novac za otpremnine, koga u budžetu trenutno nema. Takva objašnjenja, koja su prethodnih sedmica davali pojedini članovi vlade, stvorila su utisak u javnosti da su, u situaciji kada u Srbiji po nekoliko hiljada ljudi mesečno ostaje bez posla, službenici više zaštićeni od ostalih zaposlenih.

Prema zvaničnim podacima iz maja prošle godine, u republičkoj administraciji radi oko 28.000 ljudi. U to su uračunati i zaposleni koji imaju status državnih službenika i nameštenici, ali nema javno dostupnih podataka o toke koliko je jednih, a koliko drugih.

Na pitanje da li će zbog štednje biti smanjena preglomazna republička administracija, ministar državne uprave i lokalne samouprave Milan Marković kratko je odgovorio da će javnost biti obaveštena o svim vladinim odlukama. „Oni imaju specifično uređenje po Zakonu o državnim službenicima, nije isto kao za ostale. Zakon o državnim službenicima je leks specijalis u odnosu na Zakon o radu”, kazao je Marković odgovarajući na pitanje „Politike” da li su državni službenici više zaštićeni od drugih zaposlenih.

Prema njegovim ranijim izjavama, najkraći rok u kojem bi bilo moguće smanjiti obim administracije bio bi šest meseci, jer je to period u kojem, po zakonu, neraspoređeni državni službenici imaju pravo na primanja, posle čega bi im prestao radni odnos. Marković je početkom marta najavio da će deo zaposlenih u republičkim organima ostati bez posla posle nove sistematizacije radnih mesta, ali je priznao da „na republičkom nivou nema novca kako bi otpustili ljude na iole human način”.

(/slika2)Otpremnine, međutim, nisu samo privilegija zaposlenih u javnim preduzećima ili u državnoj upravi već i drugih radnika koji dobiju otkaz zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u preduzeću ili zbog smanjenja obima posla, navode u Inspektoratu za rad. Druga je stvar, objašnjavaju u inspektoratu, što se poslodavci služe trikovima i kao razlog za otpuštanje navode druge razloge ili predlažu sporazumni raskid radnog odnosa.

U Sindikatu zaposlenih u upravi, pravosuđu i društvenim organizacijama smatraju da bez obzira na krizu svako smanjenje broja zaposlenih mora da bude u skladu sa Strategijom reforme državne uprave. U ovom sindikatu najavljuju „sve oblike sindikalne borbe, proteste i štrajkove, ukoliko recesija bude jedino pogodila zaposlene u državnim organima i lokalnim upravama”.

 „Za mene uopšte nije pitanje da li Srbija može u uslovima krize da podnese sve mehanizme zaštite zaposlenih koje im obezbeđuje zakon. Svaka civilizovana zemlja mora da zaštiti ekonomska, socijalna i radna prava zaposlenih. Imam utisak da se globalna kriza koristi, kao do sada tranzicija, kao dežurno opravdanje za sve, pa i za neke otkaze. Koga god da otpustite, ne može da ostane na ulici. Tim ljudima mora da se obezbedi minimum socijalnih prava, a to sve košta. Time se problem prebacuje na kasu socijalne zaštite”, kaže Darko Marinković, profesor Megatrend univerziteta.