Susedi crnog perja

Na vrhovima krošnji visokog drveća gradskih drvoreda ili seoskih šumaraka u proleće zavlada živost, praćena graktanjem crnih ptica, koje mnogi nazivaju vranama. Većina ljudi ne znaju da su njihovi glasni susedi crnog perja ljubičastog sjaja u stvari gačci. Od svojih bliskih rođaka odrasle ptice se razlikuju po sivkastom, golom delu glave oko kljuna. Mladunce je mnogo lakše pomešati sa vranama jer na spoju kljuna i glave, sve dok ne navrše prvu godinu, imaju crno paperje sa kojim su došli na svet. Gačci imaju i gusto perje nalik na gaće koje im delimično prekriva crne noge.

Iako se gnezde u kolonijama i na jednoj krošnji, ponekad može biti i više od deset gnezda, gačci agresivno brane svoj dom od uljeza. Jedan od razloga za to jeste i činjenica da mnoge od ovih ptica, dok svijaju gnezdo, do materijala od kojeg ga prave dolaze krađom. Grančice skoro nikada ne sakupljaju sa zemlje: ako ih ne ukradu, otkinuće ih sa drveta. Udvarajući se svojoj izabranici, mužjak je obilazi, klanja joj se i grakće, a ponekad joj u kljun saspe i hranu koju je sakupio.

Gačci rado jedu crve i larve insekata, za kojima tragaju rijući zemlju snažnim kljunom. Vole i voluharice, ali i jaja ptica koje se gnezde na zemlji. Ponekad se zaslade voćem, a umeju da naprave i štetu na njivama kljucajući zrnevlje žitarica, zbog čega su omraženi među seljacima. U gradovima ih ranoranioci mogu videti kako preturaju po đubretu tražeći hranu, pre nego što ih gradska vreva otera visoko u krošnje. Kada pronađu više hrane nego što mogu da pojedu, ponekad je zakopaju u zemlju, zbog čega su i dobili latinsko ime Corvus frugilegus ili, prevedeno, „vrana koja sakuplja hranu”.

Početkom proleća ženka snese tri do pet zelenkastoplavih jaja, na kojima leži oko dve i po nedelje. Za to vreme hranu joj donosi mužjak. Ptiće u prvim danima života hrane oba roditelja. Mlade ptice brzo rastu, dostižući veličinu odraslih već sa četrdeset dana. Ipak, dok ne napune dva meseca, hranu će im i dalje donositi odrasli. Mladi gačci se potpuno osamostaljuju tek pet meseci pošto se ispile.

Osim u Evropi, gačci žive i u delovima Azije, a u devetnaestom veku doneseni su i na Novi Zeland. Ptice koje naseljavaju severne krajeve Evrope u jesen se sele prema jugu kako bi lakše prezimile. Tada nebo prekriju njihova gusta jata, jedreći na jesenjem vetru uz prodorno graktanje.

D. D.