Sećanje na glumce

Na Svetski dan pozorišta, 27. marta, Pošta Srbije emitovala je prigodnu poštansku seriju od osam maraka posvećenu velikanima srpskog glumišta. Tog dana održana je i svečana promocija maraka u Ateljeu 212 u organizaciji JP PTT saobraćaja „Srbija”, DP „Jugomarka” i Udruženja dramskih umetnika Srbije. U prigodnom programu učestvovali su glumci beogradskih pozorišta, koji su podsetili veliki broj prisutnih zvanica na stvaralaštvo svojih kolega.

Počev od 2003. godine, kada je izašla prva serija, naša pošta na svake dve godine emituje marke posvećene velikanima naše pozornice. Sve serije sadrže po osam maraka, pa su do danas obuhvaćena ukupno 32 glumca. Sve nominale maraka odgovaraju tarifi pošiljke prve stope težine u unutrašnjem saobraćaju tako da su marke prvog izdanja nominale 16 dinara, a ovog poslednjeg 22 dinara.

Predstavljamo vam četiri poštanske marke iz ove serije.

Na prvoj marki prikazan je lik Vele Nigrinove (1862–1908). Rođena je u Ljubljani, od oca Čeha i majke Bečlijke, u Beograd stiže 1882. godine bez znanja srpskog jezika, da bi samo mesec dana kasnije na sceni Narodnog pozorišta tumačila ulogu Mozentalove Debore. Lepa, skladnog stasa, zvučnog alta, snažnog temperamenta, za svog kratkog glumačkog veka odigrala je veliki repertoar. Tumačila je uloge lirskih i dramskih ljubavnica, koketa, tragičnih junakinja. Bila je Margareta Gotje, Julija, Dezdemona, Joaksa, Jakšićeva Jelisaveta, Dodeova Safo, Ana Karenjina, Sarduova Teodora. Pariska toaleta bila je na njoj, kažu, tako salivena kao da je „manekenka” u nekom modnom žurnalu. „Sa Velom Nigrinovom završena je epoha primadona na srpskoj pozornici”, rekao je Milan Grol. Preminula je u Beogradu, gde je, po sopstvenoj želji, sahranjena prema pravoslavnim običajima, a o trošku države.

Na drugoj marki prikazan je lik Milana Ajvaza (1897–1980). Rođen je u Srpskom Krsturu u Bačkoj. U Segedinu je izučio obućarski zanat. Kada se 1921. godine prijavio za prijemni ispit na Glumačko-baletskoj školi u Beogradu, u molbi je naveo: „Od talenta raspolažem jakom i vrućom željom”. Primljen je „zbog izrazite pojave, otvorenosti i nepokolebljivog uverenja u svoju glumačku budućnost”. Pri tom komisija je konstatovala da kandidat ima snažan bas, banaćanski akcenat i rđavu artikulaciju. Na pozornici njegov eruptivni dar blesnuo je punim sjajem. Nije imao prethodnika, ni glumca za poređenje, bio je svoj i neponovljiv. Uzimao je od života punom šakom da bi se na pozornici neštedimice davao, bilo da je igrao epizode ili tumačio složene karaktere u dramama Sterije, Gorkog, Šoa.

Na trećoj marki prikazana je Nevenka Urbanova (1909–2008). Još na početku svoje blistave karijere kritičari su govorili da ima ekscentrični temperament, ekstravagantnu pojavu i rafiniranu eleganciju Pariza sa slovenskim šarmom. Mnogima je ličila na holivudske glumice. „Najseksepilnija glumica svoga vremena”, rekao je za nju Mata Milošević, njen čest partner i prisan prijatelj. Ulozi je prilazila srcem, a primala je intelektom. Njeno vladanje scenom bilo je neodvojivo, a scenu je osvajala u širokim zamasima.

Na četvrtoj marki prikazan je Stevo Žigon (1926–2005). Došao je u Beograd iz Ljubljane na samom početku druge polovine prošlog veka. Najpre je morao da nauči srpski jezik, koji je u pozorištu učio od Tomislava Tanhofera, ali mu je jezički uzor bio Branko Pleša. Svoju karijeru u Jugoslovenskom dramskom pozorištu započinje ulogom Hemona u Sofoklovoj „Antigoni”, da bi postepeno ušao u veliki repertoar. Svrstavao je sebe u glumce koji život umeju da izmišljaju, da ga učine verovatnim. Govorio je: „Hamleta ili Jaga glumac mora tako da odigra da ubedi publiku da oni postoje”. Počeo je da režira u 43. godini. Režirao je 56 predstava i odigrao oko šezdeset uloga. O svojoj karijeri rekao je: „Igrao sam sve, od pesnika do zlotvora, ali znam da sam uvek bio Žigon”.

B. S.