Sumnjiva lica

Naknadno uvršćivanje tri predstave za 54. Sterijino pozorje, uz konsultaciju sa selektorima a na inicijativu menadžmenta i direktora Ivana M. Lalića, uz saglasnost Upravnog odbora, izazvalo je burne reakcije. Komentari su se kretali od toga da je reč o političkoj odluci kako bi se izbegla moguća insinuacija o „vojvođanskom pozorju” (u prvom izboru od 14 predstava bilo je osam iz Vojvodine i pet iz Beograda, a samo jedna iz uže Srbije) do toga kakva je uloga selektora. Tako su, dva meseca pre otvaranja Pozorja, otvorena mnoga pozorišna pitanja.

 Prvo od njih: može li Upravni odbor naknadno da menja predlog selektora, koji je prethodno bio usvojio?

Upravni odbor Sterijinog pozorja ima široka ovlašćena, čak i pravo da ne prihvati ne samo neku od predloženih predstava ako mu se učini da nije relevantna, već i celu selekciju! Uprava Sterijinog pozorja svoj „iskorak” opravdava izuzetno bogatom i zanimljivom pozorišnom produkcijom protekle godine, odnosno time da je naknadnom odlukom o ukupno 17 predstava zaokružen najambiciozniji program u novijoj istoriji ovog pozorišnog festivala. Stvarno, pozorišta u unutrašnjosti u protekloj godini napravila su, zaista, veliki pomak u kvalitetu predstava.

I, opet pozorišno pitanje: zašto Upravni odbor Sterijinog pozorja, u čijem sastavu su Boris Isaković, predsednik, Teodor Popović i Aleksandra Kolarić, nije već na sednici održanoj 16. marta, kada su selektori i podneli izveštaj, izneo konkretan predlog da se proširi selekcija i sa takvim informacijama tada izašao u javnost?Ako je uprava Pozorja već znala da se pozorišna umetnost u unutrašnjosti tako „zatalasala”, zašto na vreme nije ukazala na te činjenice svojim selektorima koji su (gle, čuda!) napravili selekciju od predstava teatara (pretežno) iz Vojvodine i Beograda, uz jednu iz tzv. uže Srbije. Znači li to da selektori tokom višemesečnih proputovanja po Srbiji nisu uočili ono što je uprava Pozorja, sedeći u Novom Sadu, već znala a kasno se toga setila?

U celoj priči, ipak, najviše su oštećene naknadno pozvane predstave „Rodoljupci” Jovana Sterije Popovića, u režiji Larija Zapije (Narodno pozorište Užice), „Švabica” Laze Lazarevića, u dramatizaciji i režiji Ane Đorđević (JDP Beograd) i „Bura” Vilijama Šekspira, u režiji Andraša Urbana (Narodno pozorište Niš), jer, hteli mi to ili ne, ispada da su ušle na mala vrata na Sterijino pozorje. Dobri poznavaoci pozorišnih prilika tvrde da su ove predstave po kvalitetu na nivou selekcije Bitefa, ali to, čini se, neće odagnati sumnju svojstvenu našem mentalitetu da su ove predstave prošle tek na popravnom ispitu. Na takvom ispitu je sada, odlukom Upravnog odbora Sterijinog pozorja, i rad dvojice selektora, Igora Burića i Vladimira Kopicla, koji su verovali u svoju autonomnost i svoj izbor od 14 predstava, između 80 potencijalnih pozorijanskih kandidata.