„Greh" ministarke Kresal

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 2. aprila – Posle 15 sati burne rasprave, slovenački parlament je noćas većinom (48 od 90) poslanika odbacio zahtev za interpelaciju ministarke policije Katarine Kresal. Opoziv predsednice liberala, ujedno ministarke policije, tražila je opozicija sa demokratama Janeza Janše na čelu, pod optužbom da Kresalova izdavanjem rešenja „izbrisanima” kojima im retroaktivno vraća pravo na prebivališta (i druga oduzeta prava), ne samo da nagrađuje agresore na samostalnu Sloveniju, nego i preti da uništi državni budžet usled potonjih odštetnih zahteva ljudi koji proteklih 17 godina nisu imali nikakva prava.

Ministarka se kuražno držala i odbacila napade Janšinih sledbenika, odlučna da ispoštuje odluke domaćeg ustavnog suda koji je doneo sedam odluka u korist „izbrisanih”, 1999. i 2003. godine. Narugala se preterivanju opozicije o preko milijardu evra koliko će „izbrisani”, njih preko 25.000, prema Janši, tražiti od Slovenije na ime odštete za uništene godine života. Kresalova je opoziciono plašenje javnosti „odštetama koje će ojaditi državnu” kasu osudila kao sramotno, usmereno da raspali strah i mržnju u narodu pritisnutom krizom. Iako je harangu na Kresalovu i „izbrisane” podržao i šef desnice Zmago Jelinčič, zajedno sa Janšom nisu uspeli da skupe više od 31 poslanika, koliko ih je glasalo za opoziv ministarke policije.

Kresalovoj su uoči rasprave o interpelaciji podršku pružili ne samo predstavnici „Civilne inicijative izbrisanih” Aleksandra Todorovića, nego i istaknuti liberalni intelektualci koji su posle 17 godina ćutanja zauzeli stav da je čin „brisanja” ljudi koji je vlada premijera Alojza Peterlea izvršila nezakonitim, tajnim aktom 26. februara 1992, mrlja na temelju slovenačke države. Peticiju protiv opoziva ministarke Kresal prva je potpisala glumica Milena Zupančič. Pridružilo joj se nekoliko stotina imena, među kojima publicista Spomenka Hribar, nekadašnji predsednik države Milan Kučan, pevač Magnifiko, gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković, čak i advokatica Janeza Janše – Nina Klemenčič.

Kresalova je, u svoju odbranu, u parlamentu kazala da je u slučaju „izbrisanih” sve stručno, pravno, etički i moralno jasno, otuda je interpelacija zapravo „interpelacija protiv zdravog razuma, ustava i jednakosti pred zakonom”. Zato je saga o „izbrisanima” priča o isključivanju, oduzimanju prava, deobi na „vaše” i „naše”, svedočenje o najmasovnijem kršenju slovenačkog ustava posle osamostaljenja i „plod kolektivnog poricanja, političke manipulacije i negiranja pravne države”, dodala je ministarka policije. Osudila je opoziciju jer bitku za politički prestiž bije preko leđa ugroženih ljudi, potpirivanjem diskursa mržnje. „Tu stojim. Ne mogu drugačije. Pre nego što me osudite, suočite se sa svojom savešću”, zaključila je Kresalova obraćanje poslanicima citatom iz odbrane Martina Lutera, optuženog za jeres.„Regulisanje statusa ‘izbrisanih’ postavlja čvrste pravne i etičke temelje za budućnost”, podvukao je premijer Borut Pahor. Ponovio je da potpuno podržava ministarku, nasuprot Janši koji je problematizovao broj „izbrisanih” kao potpuno izmišljen, jer je „nemoguće da je u Sloveniji proteklih 17 godina živelo 25.000 ljudi bez svakog statusa, što je red veličine pet prosečnih opština”. Janšin stav da „to nije moguće ni na Madagaskaru, a kamoli u Sloveniji”, ostao je u manjini.

 --------------------------------------------------------

„Izbrisani”, žrtve pravne likvidacije

Ako su likvidacije posle Drugog svetskog rata bile fizičke, onda je ‘brisanje’ bilo pravna likvidacija, prenosi ljubljanska POP TV reči Milana Kučana, predsednika Slovenije u vreme „brisanja” ljudi, pre toga lidera komunista. On je ustao u odbranu Kresalove, dodavši da „ako se naša država opravdano bavi ispravljanjem nepravdi koje je počinio prethodni (komunistički) režim, onda je utoliko razumljivije ispravljanje nepravdi koje je zgrešila (Slovenija) sama – to je stvar našeg ponosa i savesti”.