G-20 utrostručuje bogatstvo MMF-a

Zajednička slika lidera Grupe 20 – najproduktivnijih zemalja sveta – nije uspela, iako su fotografi dva puta pokušali da snime sve vođe. Na prvo snimanje nije došao kanadski premijer Stiven Harper, a drugo – organizovano na brzinu zbog neuspelog prvog – izbegao je italijanski premijer Silvio Berluskoni. Treće sreće nije bilo, jer protokol zbog obaveza i ugovorenih sastanaka predsednika i premijera nije ni pokušao da organizuje novo slikanje.

Ta situacija pokazuje kakvo je „jedinstvo” postignuto juče u Londonu gde je u centru Eksel, na dokovima, organizovan sastanak na vrhu koji je prema očekivanjima trebalo da pomogne u rešavanju najteže ekonomske krize od Drugog svetskog rata. Ipak, razgovori su dali neke rezultate.

Dogovoreno je da se u svetsku ekonomiju ubaci hiljadu milijardi dolara, da se spreči protekcionizam u trgovini (mada sličan dogovor iz novembra praktično niko nije poštovao) i da bude povećana uloga Međunarodnog monetarnog fonda. U saopštenju se navodi i da će veliki zatvoreni investicioni fondovi (takozvani hedž fondovi) prvi put biti stavljeni pod kontrolu i da će ih nadgledati MMF i agencija koja će uskoro biti osnovana. Na prve vesti iz Londona porasle su vrednosti akcija na evropskim berzama, kao i u Tokiju i Njujorku, ali analitičari upozoravaju da će cene deonica drastično pasti ako se samit okonča bez konkretnih rezultata.

Sredstva MMF-a biće povećana za 500 milijardi dolara, pa će ukupna suma kojom će ovaj fond moći da pomogne zemljama na udaru krize biti 750 milijardi dolara. Takođe, MMF će moći da pozajmljuje novac od komercijalnih banaka ako to bude neophodno, a razgovaralo se i o mogućnosti da Fond proda svoje rezerve zlata kako bi prikupio još novca. Osim članica G-7, kluba najbogatijih, G-20 čine i Kina, Indija, Indonezija, Meksiko, Brazil, Argentina, Rusija, Saudijska Arabija, Australija, Južna Koreja, Turska, Južnoafrička Republika, kao i Evropska unija koju predstavljaju trenutni predsedavajući Češka i Evropska centralna banka.

Lideri su, prema izveštajima iz Londona, postigli i dogovor o finansijskom paketu vrednom 250 milijardi dolara podrške globalnoj trgovini koja će ove godine drastično opasti, dok će svetska ekonomija prvi put od Drugog svetskog rata zabeležiti pad. Na insistiranje Nemačke i Francuske, čelnici Grupe 20 dogovorili su se da se uskoro objavi spisak „poreskih utočišta” – država i oblasti koje služe za pranje novca i koje bogataši koriste kako bi izbegli plaćanje poreza u svojim zemljama. „OECD će tu listu objaviti vrlo brzo”, rekao je Rojtersu jedan diplomata koji je prisustvovao samitu održanom u sali na londonskim dokovima, mada nije mogao da potvrdi da će biti preduzet bilo kakav potez protiv tih utočišta, što zahtevaju zvanični Berlin i Pariz.

I mada su zapadni zvaničnici najavljivali londonski sastanak kao novi Breton Vuds (mesto u američkoj državi Nju Hempšir gde je u julu 1944. postavljen posleratni svetski finansijski sistem), sumnje u takav uspeh su velike. „Razlike između ova dva susreta ne mogu biti veće”, tvrdi filipinski sociolog Valden Belo, jedan od najuglednijih stručnjaka za globalna ekonomska pitanja. „Londonski sastanak je jednodnevni, a konferencija u Breton Vudsu trajala je 21 dan i bila naporna. Londonski susret je ekskluzivan, tamo je dvadeset vlada sebi uzelo za pravo da odlučuje u ime 172 druge države. U Breton Vudsu su pokušali da uključe što više delegacija kako bi izbegli upravo ovu nelegitimnost koja muči londonski randevu G-20. Čak i usred globalnog rata, tamo su došle 44 zemlje, uključujući i Filipine, koji još nisu bili nezavisni, a i malu Republiku Tuvu u Sibiru, državu koja više ne postoji”, piše Belo. Među delegacijama u Breton Vudsu bila je i ona Kraljevine Jugoslavije, koju je predvodio Slovenac Vladimir Ribar.

Umesto da o svetu odlučuje G-20, Belo predlaže da se održi specijalna sednica Generalne skupštine UN koja bi stvorila novi globalni poredak i da bogate zemlje otpišu novac koji im duguje siromašne. Komisija stručnjaka, koju je napravila Generalna skupština i na čijem je čelu nobelovac Džozef Stiglic, već je napravila pripremu za takav sastanak, podseća filipinski antiglobalista.

-----------------------------------------------------------

Demonstranti zadržani, „Spajdermen” prošao

Britanska policija nije dozvolila demonstrantima da se približe ni blizu centra u kojem je održan samit G-20, a tokom prepodneva policajci su upali u dve napuštene zgrade i zadržali 80 ljudi koje su osumnjičili za pripremu napada na finansijske institucije u poslovnom delu Londona – Sitiju. U sredu je policija tokom sukoba sa demonstrantima uhapsila 88 ljudi, a jedan 47-godišnji čovek je umro ispred zgrade Banke Engleske pod još nerazjašnjenim okolnostima. Londonska policija saopštila je da je pokrenula istragu o njegovoj smrti.

Antikapitalisti, kojih je prekjuče u Sitiju bilo oko pet hiljada, za ekonomsku krizu krive pohlepne bankare i političare, a Svetska banka procenjuje da će ove godine u svetu bez posla ostati najmanje deset miliona ljudi.

I dok je policija barikadama zaustavila nekoliko stotina demonstranata koji su pokušali da dođu do sale u kojoj se rešavala sudbina sveta, čuveni francuski penjač Alen Rober uspeo je da se naočigled policajaca popne na zgradu Lojda u Sitiju. Francuz, koji je zbog sposobnosti da se bez opreme penje na najviše zgrade dobio nadimak Spajdermen, postavio je transparent kojim poziva na borbu protiv klimatskih promena. Uhapšen je kad se spustio sa zgrade.

V. R.