Ljubav, cirkus, „Bitlsi"…..

PREMIJERA
Sve je počelo prijateljstvom „Bitlsa“ Džordža Harisona i Gija Lalibertija, osnivača kanadske trupe „Cirkus Sunca“. Umetnici iz Kvebeka, koji su s uspehom spojili atraktivnu uličnu zabavu i cirkusku umetnost, tada su za sobom već imali dvadesetogodišnju zavidnu karijeru. Harison je smatrao da je cirkuska predstava idealna forma za pravljenje „Bitls spektakla“ koji je žanrovski odmah definisan kao rokenrol poema. Ništa čudno, s obzirom na to da su se „Bitlsi“ tokom svoje karijere često vešto igrali i snalazili i u drugim medijima. Ali Harison je, više od svega, već teško bolestan od raka, hteo da još jednom, u pravom cirkuskom spektaklu oživi duh „Bitlsa“ i da na velikom kreativnom poslu poslednji put okupi žive članove grupe i njihove porodice.

Iako nije doživeo premijeru velike cirkuske predstave kanadskih umetnika naslovljene „Ljubav“, po verovatno ključnoj reči karijere „Bitlsa“, Džordž Harison je uspeo u svojoj nameri. Na najlepši mogući način, duh i emocija „Bitlsa“ su ponovo pred nama posredstvom dokumentarnog filma „All Together Now“ o velikom stvaralačkom poslu koji je pratio nastanak ovog spektakla.

Pacifizam danas

Adrijan Vils, reditelj 85-minutnog dokumentarca, proveo je pet godina snimajući svoj film između Londona, Montreala, sve do premijere cirkusa u teatru „Miraž“ u Las Vegasu. Ali ovo nije klasični „making of“ dokumentarac koji samo hronološki ređa stvaralačke faze procesa. Ovaj film nosi u sebi mnogo više emocija i uzbudljivih detalja, ne samo zbog muzike „Bitlsa“ i činjenice da je Lenon ubijen, a Harison preminuo, već i zbog istančanog osećanja autora da rad na ovoj produkciji prikaže kao nastavak istorije legendarne grupe.

Rad na komplikovanoj produkciji počeo je odlukom da ser Džordž Martin, producent „Bitlsa“, zajedno sa svojim sinom Žilom Martinom presluša sve što je sa „Bitlsima“ od 1962. snimio. Da odabere 90 minuta muzike, da ponovo diriguje i u svom slavnom londonskom studiju snimi saundtrek za predstavu.

Martin stariji, koga su vrlo često zvali i „peti Bitls“, istinski je dobri duh ovog spektakla i svakako najupečatljiviji lik filma. Energija, strast i posvećenost poslu starog producenta, dok paralelno evocira uspomene i na probama priča anegdote u vezi sa članovima grupe, suštinsko je vezivno tkivo filma.

 Dok prolaze meseci i godine i užasno zahtevan proces rada na predstavi traje, pojačava se ona prava kreativna trema i osećaj odgovornosti za rezultat, počinju prve nesuglasice, rastu emocije i energija da se istraje u ne samo umetničkom već i tehnički komplikovanom i skupom projektu. Zbog zajedničke odluke da kreatori predstave slušaju i uvažavaju želje i sugestije članova i porodica „Bitlsa“, ali da i Makartni, Olivija Harison i Ringo Star, naročito Joko Ono, imaju puno poverenje u rad izvrsnih i dokazanih majstora spektakla.

Reditelj filma osim slavnih učesnika u projektu, uvodi i male epizode članova cirkuske trupe. Najupečatljiviji od svih njih sigurno je južnoafrički igrač, koji pre nego što je izabran da bude učesnik u predstavi nije znao ništa o „Bitlsima“ i koji ima problema da se privikne na kanadsku zimu. To je za autora prilika da preispita koliko muzika „Bitlsa“ i njihovi pacifistički angažovani tekstovi danas znače mladim umetnicima. I koliko to pomaže da igrači, plesači, akrobate i iluzionisti posle toliko vremena ožive duh „Bitlsa“ na sceni. Nedvosmisleni odgovor je da se oni osećaju privilegovani i počastvovani što su učesnici ovog retro-hipi spektakla.

Šta ću sve osim zanatski perfektno odrađenog posla pamtiti iz Vilsovog filma?

Vešto izabrani filmski materijal iz različitih razdoblja rada grupe i precizne i tačne montažne prelaze između „Bitls arhive“ i aktuelnih intervjua.

Nervozu i tremu svih članova „Cirkusa Sunca“ zbog „leptirića u stomaku“ kada ser Makartni dolazi da gleda probe. I Polove viceve ne bi li ih opustio.

Šešire Joko Ono (pravu reviju šešira tokom filma) i količinu strasti i posesivnosti kojom i dalje brine o Lenonovim kompozicijama, svađa se zbog njih i postavlja se i dalje kao jedini i neprikosnoveni zaštitnik njegovih interesa.

Džordž i njegov sin

Dva pogleda koja su se susrela: jedan sa platna i drugi iz publike. Oca i sina. Džordža i Denija Harisona dok posmatra probu predstave. Džordž sa platna u tom trenutku peva: „Love is all you need…“

Neverovatna je sličnost u tom vrlo emotivnom trenutku između njih dvojice.

Rečenicu Pola Makartnija da i dalje svako jutro kada se probudi pomisli kako je on jedan od četvorice „Bitlsa“ i kako su postojala još samo trojica takvih na čitavom svetu. Pa se onda ispravi i kaže: „…I u Univerzumu…“

I katarzični izlazak na scenu nakom trijumfalnog kraja predstave kada se i „Bitlsi“ i njihove porodice i kreatori spektakla „all together“ izmešaju s artistima, ritmično igrajući na „All You Need Is Love“.

(/slika2)Film sam pozvao u Beograd na toplu preporuku Jasmine Bojić, osnivača Festivala udruženja za Ujedinjenje nacije (UNAFF) iz San Franciska, s kojim je Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma prošle godine uspostavio saradnju. Na ovom „putujućem“ američkom festivalu i jesenas je reč „ljubav“ iz filma Adrijana Vilsa bila u glavnoj ulozi baš kao i u celokupnom opusu „Bitlsa“. I mnogo emocija, naravno.

Na poneku od pesama „Bitlsa“, sve nas, ma koliko da smo imali godina ili se možda nismo ni rodili, uglavnom vezuju različite emocije. Bio sam vrlo mali kada je moj otac kući doneo singlicu sa prepoznatljivim znakom zelene jabuke, zaštitnim znakom izdavačke kuće „Apple“. I sećam se kako sam do besvesti slušao „Michelle, my belle…“ sve dok se nije sasvim izlizala. I ta uspomena mi se vratila u misli dok sam gledao film.

Film se prikazuje dan nakon zvaničnog zatvaranja našeg festivala kao poklon publici koja voli dokumentarce ili samo „Bitlse“. Ili i jedno i drugo.

(Autor je umetnički direktor 56. Beogradskog 
festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma)