Svet je rekao: pogrešili smo

U novom svetskom ekonomskom poretku koji se nazire posle upravo završenog londonskog samita G-20 veću ulogu će imati međunarodne institucije i tržišta u usponu, a manju Sjedinjene Američke Države, ocena je koja preovlađuje u svetskim medijima.

„Jedna era je za nama. SAD postaju manje dominantne, dok ostalim zemljama uticaj raste”, prokomentarisao je za agenciju Blumberg Robert Hormats, potpredsednik Goldman Saks internešenela, koji je pripremao za samite bivše predsednike Džeralda Forda, Džimija Kartera i Ronalda Regana.

Dogovoreno pooštravanje regulative u finansijskom sektoru francuski predsednik Nikola Sarkozi je opisao kao okretanje novog lista i kraj anglosaksonskog modela slobodnog tržišta.

Okupljeni lideri priznali su da su osnovni uzrok potresa na svetskim tržištima veliki propusti u oblasti regulative i obećali su stroža ograničenja za hedž fondove, kompanije koje utvrđuju kreditni rejting i druge finansijske institucije kako bi se sprečilo da se ovakva kriza ponovi. Najavljena su i ograničenja plata za bankare i obračun sa poreskim oazama.

Dogovorena je pomoć od 1.100 milijardi dolara zemljama koje su najviše ugrožene globalnom finansijskom krizom.

Američki predsednik Barak Obama je pokazao da ne želi da ide putem svog prethodnika Džordža Buša i opredelio se za pomirljiviji pristup, pa tako nije insistirao na ranije iznetom zahtevu da sve zemlje usaglašeno deluju finansijskim injekcijama, za šta se zalagao i domaćin skupa, britanski premijer Gordon Braun, dok su protiv bili Angela Merkel i Nikola Sarkozi.

Američki predsednik se zadovoljio neodređenim obećanjem da će lideri učini sve što je potrebno da vrate u život svetsku ekonomiju.

 „U svetu koji je toliko složen veoma je važno da budemo spremni na partnerstvo umesto pukog diktiranja rešenja”, rekao je Obama na konferenciji za štampu po završetku jednodnevnog samita dvadeset najrazvijenijih zemalja sveta i onih čije su ekonomije u usponu.

Nobelovac Džozef Stiglic opisao je zajedničko saopštenje sa samita kao odricanje od ranijeg američkog insistiranja na kapitalizmu bez ograničenja.

„Ovo je istorijski trenutak kada se svet okupio i rekao `pogrešili smo što smo insistirali na deregulaciji`”, rekao je Stiglic, profesor ekonomije na univerzitetu Kolambija.

Obama je ipak uspešno progurao predlog da se sredstva MMF-a utrostruče sa 250 na 750 milijardi dolara. Prvih 250 milijardi obezbediće Japan, EU i Kina, a za ostatak nije precizirano. Tim novcem će biti podmirene potrebe istočnoevropskih zemalja i stajaće u rezervi da bi za spas mogle da se obrate i mnoge druge zemlje.

Još 250 milijardi dolara biće na raspolaganju za podsticaj trgovine preko agencija za kreditiranje izvoza i banaka za razvoj kao što je Svetska banka. Ista suma biće dodeljena MMF-u i za specijalna prava vučenja.

Zemlje sa ekonomijama u ekspanziji poput Kine, Indije i Brazila više će se pitati o načinu upravljanja MMF-om.

Pet hiljada milijardi dolara biće upumpano u svetska tržišta, što je, po rečima Gordona Brauna, „nezabeležena fiskalna ekspanzija”. Najavljeno je osnivanje odbora za finansijsku stabilnost koji treba da okupi regulatore i pomogne MMF-u da na vreme uključi alarm za potencijalnu opasnost.

Nemačka kancelarka Angela Merkel koja je još sredinom 2007. bez uspeha pokušavala da ubedi SAD i Britaniju da preduzmu slične mere pozdravila je usvojeno saopštenje kao „pobedu zdravog razuma”.

Po završetku samita, koji je održan u trenutku kada se svet nalazi u možda najvećoj ekonomskoj krizi za poslednjih osam decenija, znatno su skočili indeksi na berzama širom sveta.

J. K.

-------------------------------------------------

Više novca od MMF-a, manje uslova

Mogu se očekivati reforme MMF-a i kad su u pitanju uslovi za dobijanje kredita, rekao je britanski ministar za međunarodni razvoj Daglas Aleksander.

AFP navodi da su poslednjih nedelja novac od MMF-a tražile Rumunija, Mađarska, Island, Letonija, Srbija, Ukrajina, Pakistan i Meksiko i dodao da postojeća sredstva ne bila dovoljna da podmire sve potrebe, jer se očekuju novi pozivi u pomoć.

------------------------------------------------

Ban Ki Mun: Svet će motriti

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun pozdravio je odluku lidera Grupe 20 da obezbede 1.100 milijardi dolara za pomoć svetskoj ekonomiju u sadašnjoj krizi, ali je upozorio da je od ključne važnosti da deo namenjen najsiromašnijim zemljama one zaista i dobiju.

„Svet će motriti”, upozorio je on u saopštenju i pozdravio obavezivanje lidera G-20 da se odupru protekcionizmu.