Dogovor prisutnih, strepnja od odsutnih

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 28. novembra - Džordž Buš nastoji da današnjim susretima s liderima najzavađenijih bliskoistočnih nacija i ceremonijalno proglasi početak procesa mirenja među njima – tako da i Palestinci do kraja 2008. dobiju državu kakvu Izraelci već imaju od 1948. Predsednik SAD i njegovi sagovornici – izraelski premijer Ehud Olmert i palestinski predsednik Mahmud Abas – ističu da su zajedničkom deklaracijom u tom smislu, juče u Anapolisu, priredili "istorijski čin", ali istorija podseća da su pravo na sopstvenu državu Palestinci dobili još rezolucijom UN pre 60 godina a da im nije omogućeno da državu i uspostave.

Bliski istok se u proteklih šest decenija ispostavio kao najistrajniji međunarodni problem – istrajniji i od hladnog rata, simbol neprestanih mirovnih procesa koji se okončavaju obnovom oružanih sukoba i niza "rešenja" koja se ubrzo ispostavljaju kao privid i uvod u nove konflikte. Prevladava stoga oprez u procenama dometa sadašnjeg dogovora, uz konstatacije da u njemu ima i "već viđenog" i nekih "indikativnih novosti".

Indikativne novosti

U "već viđeno" spada bombastični nastup aktera, kakvih je bilo i u vremenima Bušovih prethodnika, među kojima i u predsedničkim mandatima njegovog oca i Bila Klintona, da bi se mirovni napori skršili u eksplozijama bombi. "Indikativnih novosti" je poprilično. Najvažniji među njima je splet okolnosti: da šef Bele kuće novom inicijativom teži da popravi imidž i uticaj Amerike na Bliskom istoku, oslabljenih njegovim jednostranim ratnim pohodom na Irak, koji se ispostavio kontraproduktivnim toliko da je doprineo jačanju "glavnih neprijatelja Vašingtona – islamskog ekstremizma i teokratskog Irana".

Suzbijanje rastućeg uticaja Teherana i "njegovih saveznika" – palestinskog Hamasa i libanskog Hezbolaha – bio je neizrečeni važan cilj međunarodne konferencije u Anapolisu, sugeriše se u današnjoj analizi "Njujork tajmsa". Iznosi se, pritom, i procena neimenovanog aktera da su Arapi (sunitski) na skup došli "ne zbog ljubavi prema Jevrejima pa ni prema Palestincima, već zbog potrebe strateškog saveza sa SAD protiv Irana (šiitskog)".

Po toj verziji, vlasti arapskih zemalja strahuju da bi Teheran mogao da se ispostavi kao novi, ključni "usmerivač" zbivanja na Bliskom istoku, koristeći greške SAD, i da ugrozi tamošnje poretke, koji važe za, bar relativno, za saveznike Vašingtona. Potporu za takvu tezu, analitičar njujorškog dnevnika nalazi i u karakterističnim akcentima. Pa prenosi da izraelski ambasador pri UN Dan Gilerman procenjuje kako su "Arapi shvatili" da su im glavni problemi "islamski ekstremizam i persijska pretnja". U prilog takvom viđenju se svrstavaju i izjave Abasa, koji je naglasio kako "očaj i odsustvo nade pothranjuju ekstremizam", i šefa saudijske diplomatije Sauda al Fejsala da "zastoj u mirovnom procesu povećava privlačnost ekstremističkih ideologija".

I u prethodnim istraživanjima je ovde naznačavano kako skup u Anapolisu ima dva cilja. Javni – da se radom na stvaranju nezavisne palestinske države dođe do "održivog mira" na Bliskom istoku, i tajni – da se začne savez protiv Irana, Hamasa i Hezbolaha. Teheran je, pritom, višestruko osumnjičen: Amerikanci tvrde da smera da napravi atomsku bombu, Tel Aviv podseća na izjavu iranskog predsednika Ahmadinežada da "Izrael treba zbrisati s mape", dok mu mnogi prebacuju da je podrškom Hamasu uneo razdor među Palestince a podrškom Hezbolahu destabilizovao Liban.

Slične kritike su upućivane i Siriji koja je, međutim, poslala svog predstavnika u Anapolis. Na to je pristala tek kad joj je obećano da će se među temama naći i njena Golanska visoravan koju su okupirali Izraelci, ali se čuju i slutnje da je svojim učešćem nagovestila da ne želi da zbog bliskosti sa Iranom doživi da je izoluju bratski joj Arapi…

U takvim isprepletenostima, eksperti mahom ocenjuju da je "svakako vredan pažnje" Bušov pokušaj da se od ratnog vođe pretvori u predvodnika mirotvorstva. Pa makar to bilo i samo u prilog "pranju" njegove biografije, popravljanju učinka njegove vladavine pred sudom istorije i potpori njegovim republikancima da na izborima sledećeg novembra prođu bolje nego što im se predviđa (pobeda demokrata).

"Mir straha"

Ili – kako sažeto poručuje kolumnistkinja njujorškog dnevnika Morin Daud, personalizujući kombinatoriku – šefica američke diplomatije Kondoliza Rajs "ne želi da bude Irak, već želi da bude palestinska država". Hoće reći – trudi se da od minusa napravi plus.

Njen kolega i globalista Tomas Fridman citira šefa ovdašnjeg dopisništva satelitske televizije "Al Arabija" Hišama melema koji kaže da je anapoliski projekat "mir straha". Potom se nabraja serija bliskoistočnih strahova, koji se nadovezuju na mnoge zebnje Amerikanaca…

Ukratko: dogovor prisutnih na konferenciji u Anapolisu, bio je prožet strepnjom od – odsutnih (Irana, pre svega). Nije isključeno, međutim, da je taj navodno prikriveni drhtaj samo nova verzija pravila da se rešavanje naraslih problema u unutrašnjim i spoljnim situacijama, potraži u određivanju "zajedničkog neprijatelja".

--------------------------------------------------------------------------

Skandal u visokom društvu Njujorka

Vašington, 28. novembra – Visoko društvo Njujorka potreseno je privođenjem cenjenog brodvejskog producenta Entonija Maršala (83). Osumnjičen je da je – potkradao sopstvenu majku Bruk Astor, poznatu dobrotvorku, koja je prošlog avgusta umrla u 105. godini.

Istražni organi tvrde da je, uz pomoć svoga advokata, Maršal načinio niz zloupotreba prisvajajući poprilične delove od majčine imovine procenjene na 200 miliona dolara. U mahinacijama je iskorišćavao njeno zdravstveno stanje, pogoršano Alchajmerovom bolešću.

Navodi se, tako, da je uzeo dva miliona dolara provizije od prodaje majčine voljene slike, rekavši joj da se na to odlučio zbog njene besparice. Prisvojio je, kažu, i 52.000 dolara da bi isplatio kapetana svoje jahte…

Maršal poriče da je počinio i jedan od niza delikta, za koje bi mogao da bude osuđen na 25 godina zatvora. Izveštačica lista "Ju Es Ej tudeja" prenosi da je proces protiv Maršala pokrenuo – njegov sin Filip.