Rasmusen novi generalni sekretar NATO-a

Prema izveštajima agencija
Strazbur – Danski premijer Anders Fog Rasmusen izabran je juče za novog generalnog sekretara NATO, uprkos tome što se njegovom imenovanju protivila Turska, zbog njegovog stava u vezi sa objavljivanjem karikatura proroka Muhameda u danskoj štampi 2006. godine, koje su uvredile muslimanski svet. Rasmusen je dobio podršku vodećih evropskih sila i SAD u nastojanju da postane novi sekretar NATO-a posle Holanđanina Japa de Hop Shefera.

„Duboko sam počastvovan što sam imenovan za narednog generalnog sekretara NATO i učiniću sve što mogu da ispunim poverenje koje su mi iskazale moje kolege”, rekao je Rasmusen na zajedničkoj konferenciji za novinare sa sadašnjim generalnim sekretarom NATO Jap de Hop Sheferom, koji je istakao da je Alijansa jedinstvena i da je u toku rasprave pronađeno rešenje u pogledu bojazni koje je izrazila Turska.

„Svaki šef države i vlade je potpuno ubeđen da je Anders Fog Rasmusen najbolji izbor za NATO”, rekao je Shefer, a prenosi novinska agencija AP.

Osim izbora budućeg generalnog sekretara, lideri NATO su veliki deo dvodnevnog samita, koji se održao u Strazburu i Kelu, posvetili raspravi o stanju u Avganistanu, gde su članice saveza, kako je rekao portparol predsednika SAD Baraka Obame, spremne da pošalju do 5.000 dodatnih vojnika. Robert Gibs je novinarima rekao da bi 3.000 dodatnih vojnika bilo raspoređeno za vreme ovogodišnjih izbora u Avganistanu, među kojima 900 britanskih i po 600 nemačkih i španskih vojnika. On je dodao i da će između 1.400 i 2.000 vojnika NATO-a činiti 70 ekipa instruktora Avganistanske nacionalne vojske.

Prema rečima domaćina ovog samita, francuskog predsednika Nikole Sarkozija i nemačke kancelarke Angele Merkel, Avganistan će biti jedan od najvećih izazova za Alijansu.

„Mi nemamo pravo da izgubimo bitku u Avganistanu, i naša želja je da razvijemo tu zemlju”, rekao je Sarkozi, dodavši da je funkcija NATO da sačuva mir u toj državi.

Merkelova je rekla da je Avganistan dužnost za NATO u 21. veku, dodajući da će Nemačka dati svoj doprinos, bilo vojnicima ili u obuci.

Sarkozi i Merkelova su govorili i o značaju saradnje Nemačke i Francuske, ukazavši da te zemlje predstavljaju primer kako je moguće prevazići neprijateljstva iz prošlosti.

„Dve zemlje simbolizuju mir. Bilo je milion žrtava u prošlom ratu, a danas čelnici Nemačke i Francuske žele da očuvaju prijateljstvo između dva naroda”, rekao je Sarkozi, koji je sa Merkelovom podržao američku strategiju da se u Avganistanu slomi pobuna talibana i pretnje terorista Al Kaide Americi i Evropi, uz jačanje vojske, policije i vlasti u Avganistanu.

Šefovi država i vlada NATO su nastavili raspravu o zahtevu Amerike da se za bitku protiv Al Kaide i talibana u Avganistanu obezbedi puna saradnja susednog Pakistana, gde su uporišta islamskih terorista, kao i da se, uz američka vojna pojačanja, ubrza obuka avganistanske vojske i policije.

Međutim, ključna tema samita bila je i obnova saradnje s Rusijom, kao i novi strategijski koncept NATO, budući da aktuelni nije menjan deset godina.

Portparol NATO-a Džejms Apaturaj rekao je da je raspravljano o tome da li će kolektivna bezbednost i dalje biti zasnovana na članu 5. Povelje NATO-a, prema kojem se napad na jednu članicu NATO-a smatra napadom na sve članice, koje mogu da preduzmu neophodne akcije, uključujući upotrebu oružanih sredstava. On je dodao i da su svi lideri NATO-a istakli da su rešeni da unaprede odnose s Rusijom.

„Rusija je veliki evropski partner s kojim NATO treba i želi da sarađuje na obostranu korist, bio je stav svih šefova država NATO-a”, rekao je Apaturaj i dodao da će NATO s Rusijom razgovarati i o onome o čemu nema saglasnosti, a to su načelo da u 21. veku ne može biti sfere uticaja, kao i da se mora poštovati slobodna volje Gruzije da određuje sopstvenu budućnost.

(/slika2)Kao rezultat želja da se utvrdi buduća strategija saveza, lideri su juče i potpisali deklaraciju kojom se formalno počinje stvaranje novog „strateškog koncepta”, odnosno mape puta kojom će se definisati uloga NATO-a, njegovih misija, kao i načina funkcionisanja. Novim strateškim konceptom biće utvrđene i glavne pretnje interesima demokratskog sveta, odnosno Zapada, pri čemu se pre svega imaju na umu „nove pretnje i opasnosti”, kao što su međunarodni terorizam, širenje nuklearnog, balističkog i drugog oružja za masovno uništavanje, kao i klimatske promene izazvane zagađivanjem prirodne sredine, energetska bezbednost i borba sa najtežim finansijskim krizama.

Američki predsednik Barak Obama uručio je i povelje o pristupanju Alijansi predsednicima i premijerima Hrvatske i Albanije, rekavši da je ponosan što su te zemlje postale saveznice u Alijansi. On je istakao da su Hrvatska i Albanija mnogo toga učinile na saradnji sa NATO-om, podsetivši da 140 albanskih i 298 hrvatskih vojnika učestvuje u misiji u Avganistanu. Obama je dodao da očekuje da u budućnosti i Makedonija uđe u članstvo NATO a „možda i neke druge zemlje”.

N. Radičević

------------------------------------------------------

NATO: Predani smo bezbednosti na Balkanu

Lideri NATO saopštili su juče da je ova vojno-politička alijansa i dalje predana održanju bezbednosti i stabilnosti na Balkanu, pri čemu su „pozvali sve strane na Kosovu da učine dodatni napredak ka učvršćenju mira i poretka”. Oni su istakli da će na Kosovu Kfor nastaviti da deluje „na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN”, kao i da će „NATO pri donošenju odluka nastaviti da procenjuje razvoj na terenu”. U završnom dokumentu zasedanja lidera Atlantskog saveza navodi se da će, osim ako Savet bezbednosti ne bi drugačije odlučio, „Kfor ostati na Kosovu i sarađivati sa svim važnim činiocima u cilju podrške razvoju stabilnog, demokratskog, multietničkog i miroljubivog Kosova, kao što to treba da bude”. Osim toga, NATO pozdravlja razmeštaj evropske misije za vladavinu prava na Kosovu, Euleks, i podstiče sve aktere da ulože napore kako bi se omogućio razmeštaj i delovanje Euleksa na celom Kosovu. Lideri NATO su „pozdravili dosadašnji napredak na Kosovu”, predočivši da „očekuju punu primenu datih obaveza za ispunjavanje standarda, naročito u vezi s vladavinom zakona i zaštitom etničkih manjina i zajednica”.