Damsko preživljavanje krize

Da li je u vreme ekonomske krize, koja počinje neprikosnoveno da gospodari našim životom i drastično menja svakodnevne navike, uopšte moguće pronaći neko, makar privremeno, sklonište? Postoji li način da joj se suprotstavimo u trenucima kada polako, ali sigurno, počinjemo da se odričemo svega –bez čega se može preživeti? 

Već poodavno mnoge dame lišile su se omiljenih, ali skupih parfema i zamenile ih jeftinim dezodoransima i „dupljacima” sa tezgi, već dugo putovanja na more, a o egzotičnim udaljenim krajevima da i ne govorimo, postali su pusti san. Uskoro, najverovatnije sledi odricanje od odlaska u bioskop i pozorište, a o eventualnim posetama zanimljivim izložbama ili muzejima više uopšte ne razmišljamo. Iako izgleda neverovatno, u ovom prilično mračnom scenariju ipak postoji mnogo luksuza, koji nam je, uprkos krizi, još dostupan. Na ovu svojevrsnu listu luksuza možemo, za početak, da uvrstimo šetnje bez određenog cilja: kako više nemamo potrebu za razgledanjem izloga skupocene robe u centru grada, konačno možemo da počnemo da se divimo arhitekturi lepih zgrada i slikovitim kapricima oblaka.

Limun, kvasac i jogurt

I kod kuće nas očekuju brojne zanimljive mogućnosti. Umesto „čudotvornih”i skupocenih krema, pred nama je povratak zaboravljenim prirodnim receptima za lepotu. U (još uvek) bogatom arsenalu naših kuhinja i frižidera naći ćemo ulje, žumance, limun, kvasac, jogurt... i samo od nas zavisi koju ćemo čudotvornu mešavinu kreirati da bismo osvežile naše umorno lice.

Vreme koje smo uglavnom besciljno trošile ispred televizora, bombardovane neprijatnim dnevnim hronikama i gledanjem srceparajućih „sapunica”, možemo da iskoristimo za ponovno obnavljanje prijateljstava i druženje sa starim drugarima, zagubljenim u besomučnoj životnoj trci, za koju tek sada otkrivamo da je bila beskorisna. Nije neophodno priređivati svečane večere, dovoljno je, kao nekad, skuvati kafu, poslužiti slatko i vodu ili rakijicu, i razgovarati...

Verovatno ćemo naći vremena i da zavirimo u lavirint davno napuštenih porodičnih biblioteka. Tu će nas dočekatibrojna iznenađenja: na prašnjavim policama sigurno ćemo otkriti mnoge knjige, koje, u nedostatku vremena, nikada nismo pročitali. Neke dameće možda odlučiti da se prepusti ponovnom čitanju klasičnih dela. Moguće je da tada shvatimo da je promena našeg aktuelnog stanja učinila i davno pročitane knjige sasvim novim, jer, kako je govorio Stendal, knjiga je ogledalo koje nosimo sa sobom. Iskoristimo te neiscrpne potencijale, otisnimo se u beskrajna prostranstva u potrazi za našim (ne samo Prustovim) izgubljenim vremenima, pokušajmo da ponovo (npr.uz pomoć Sen-Egziperijevog „Malog princa”), sa nevinošću deteta, pronađemo one, samo za nas, jako važne stvari, a umesto sveprisutne pilule za umirenje, završimo naš dan sa pilulom poezije. Što da ne, mogli bismo da se opredelimo da zamenimo anksiolitike knjigama malih dimenzija koje možemo uvek da stavimo u džep ili u tašnu. Podsetimo se i da je ruska carica Katarina savetovala ženama da uvek ponesu jednu knjigu kada idu na ljubavne sastanke, pošto muškarci često kasne. Tako ćemo barem pokušati da, dok se vozimo u gradskom prevozu (ako nađemo mesto za sedenje), ili dok čekamo da dođe naš red u nekoj od brojnih čekaonica, te trenutke pretvorimo u uživanje.

Staro „osveženo” detaljima

Pretpostavimo da, zbog prinudnog stezanja kaiša, nećemo biti u stanju ni da kupimo novi kompakt disk sa našom omiljenom muzikom. Ali, ništa zato, možemo ga besplatno „skinuti” sa Interneta, ili čuti na radiju. Što se tiče garderobe, i tu nas očekuju nepredviđena zadovoljstva. U očekivanju boljih vremena, možemo se upustiti u interesantno istraživanje preturanjem po ormanu koje ćemo sigurno završiti sa konstatacijom da posedujemo skoro sve što nam treba, i ukoliko još garderobu iz prethodnih sezona začinimo izvesnom dozom maštovitosti, potpomognuti našom neočekivanom kreativnošću u neverovatnoj kombinaciji boja, našživot će postati manje siv.

Neizvesna budućnost otvara još jedan, često zapostavljeni, horizont, obzor prošlosti. Pomoć za putovanje u prošlost naći ćemo u starim fotografijama, sakrivenim, kako u kitnjastim albumima, tako i u poluraspadnutim kutijama za cipele, gde će nas dočekati izbledeli likovi iz nekih drugih, starih i dobrih, vremena. Ovo svakako nije kraj liste luksuza, koju možemo dopunjavati i personalizovati po sopstvenom ukusu, jer svako ima (ili će izmisliti) svoj lični recept za „ulepšavanje” turobne stvarnosti.

U svakom slučaju, u našim „borbama” i pokušajima da odolimo naletu potrošačke krize, kao i u traženju prolaznihpribežišta, prisetimo se da je još u staroj Grčkoj Epikur govorio da onome ko se ne zadovoljava malim stvarima ništa nije dovoljno.