NIŠTA OD PREUREĐENjA KAPITALIZMA
Od razbuktavanja ove ekonomsko-finansijske krize, tj. od prošle godine, brojni su glasovi koji u njoj ne vide prolazni problem u funkcionisanju jednog u osnovi dobrog ekonomskog sistema, već baš nalaze da je vladajući političko-ekonomsko-finansijski model sam generator krize. Neki drugi veruju da je jedna njegova varijanta – ona liberalna, anglosaksonska – ta koja je prouzrokovala probleme i da je stoga treba likvidirati.
Glasovi o krizi kapitalizma ne dolaze samo sa levice, već i iz političkog centra. Evropski političari kao da se nadmeću ko će dalje dobaciti. Slušaju ljudi glas naroda. Najslikovitiji je i ovde francuski predsednik Sarkozi, koji tvrdi: „Sa samoregulacijom je svršeno. Sa lese-ferom je svršeno. Sa idejom o svemogućem tržištu koje je uvek upravu je svršeno”, pa nam je stogapreko potrebno, kako reče, „preuređenje kapitalizma”.
Posle pola godine priprema došao je i taj istorijski dan: 2. april, London. Na sastanku G-20 okupila se svetska politička elita da donese epohalni dogovor o preuređenju sveta. Pale su velike reči, ozarenost se videla na licima prisutnih, talas nade širio se svetskim medijima: svet je spasen! Da vidimo kako.
Najatraktivnija vest je da će izdvojiti 1.100 milijardi dolara kao fiskalni stimulans za krizom zahvaćene zemlje, prvenstveno one u razvoju i istočnoj Evropi. Odmah su se javili kritičari: jedni tvrde da je suma realno znatno manja, jer je deo para već ranije obećan, deo je nesiguran, a deo virtuelan (štampane pare MMF-a); drugi kažu da je to malo, odnosno da i ovde vlade kasne i daju nedovoljno; treći govore da fiskalni stimulansi ne daju rezultate, pa se radi o rasipanju para.
Ali da se okrenemo sistemskim merama, odnosno da pogledamo šta je dogovoreno na regulacionom planu. Pošto je predsednik Sarkozi jako zadovoljan postignutim, mora da su predložene korenite mere na preuređenju kapitalizma.
1. Dogovoreno je stvaranje međunarodnog odbora za finansijsku stabilnost, koji će nadzirati kretanja svetskih finansija i državama predlagati odgovarajuće mere. Takvo telo već odavno postoji, a da niko nije primetio korist od njega. Daleko je to od ideje međunarodnog regulatora, za šta se zalagala Angela Merkel.
2. Sugerisano je da se, po okončanju krize, propiše jačanje rezervi u kapitalu finansijskih institucija, posebno banaka, kao zaštita od pogoršanja tržišnih okolnosti. To za ovo vreme krize nije potrebno, pošto su banke sada toliko oprezne pri kreditiranju koliko ih nijedan regulator ne bi prisiljavao. Čak, taj preveliki oprez sada produbljuje krizu.
3.Dogovoreno je da se već jednom regulišu hedž fondovi. Radi se o privatnim finansijskim firmama koje okupljaju profesionalne investitore, tako da ne postoji opasnost da stradaju neuki građani. No, mnogi obožavaoci regulacije odavno traže da se i oni podvrgnu državnom nadzoru, pa su sada dočekali priliku. Treba reći,ipak, da hedž fondovi nikako nisu krivi za ovu krizu.Naprotiv, oni su teško stradali i svakako su jedna od njenih glavnih žrtava.
4. Sledeća mera je regulacija rejting agencija. To su firme koje procenjuju rizike na finansijskim tržištima i tako pokušavaju da pomognu investitorima. Pošto su slabo odradile posao sa američkim hipotekarnim hartijama, pa se smatraju (malim) sukrivcem za krizu, sada će da ih registruju i nalože im da rade bolje.
5. Promena računovodstvenih standarda. Naime, međunarodni regulator je prethodnih godina snažno dokazivao da je tržišni metod utvrđivanja vrednosti imovine jedini prihvatljiv, da bi se sada predomislio i predložio nešto drugo. Da li da mu sada verujemo, poučeni lošim iskustvom?
To je sve. O tome da li su predložene mere dobre može se raspravljati, ali je očigledno da neće promeniti svet niti će preurediti kapitalizam. Bio je to još jedan istorijski skup koji će brzo biti zaboravljen.
direktor ekonomskih studija CLDS