Srbija grabi na severozapad

Pogledate li najnoviji pregled stanja informatičkih tehnologija koji „Politika” pre svih objavljuje, uočićete bez imalo naprezanja da Srbija stremi na severozapad. Drugim rečima, da se sve brže približava susednim i najbližim evropskim zemljama koje su joj u korišćenju računara i prateće opreme prilično odmakle.

Vrhunski poznavalac tržišnih prilika, dipl. inž. Milovan Matijević, koji već pola decenije temeljno prati sva informatička zbivanja u nas i okolini (izdaje godišnje analize pod imenom SITO – Srpska informatičko-tehnološka osmatračnica), objašnjava da je to plod krupnog skoka u 2007. i zavidnog iskoraka u prethodnoj godini. Lane je zabeležen porast od 18,8 odsto, čime je vrednost kupovine i prodaje premašila 545 miliona evra. Šta da očekujemo u godini čiju smo četvrtinu već pregrmeli?

Svoja predviđanja naš sagovornik je sažeo u tri rečite poruke.

Poželjno ukrupnjavanje

Prvo, u godini duboke finansijske krize IT preduzećima se preporučuje da zalihe svedu na poželjnu meru, da osavremene poslovanje i da uvedu tehnološke novine. U prvih devet meseci doživeće „nisku IT sezonu”, zato je poželjno da se ukrupnjavaju (veća preuzimaju manja), jer će jedino tako spremno dočekati oporavak potražnje.

Drugo, srpska vlada bi trebalo da privuče četiri milijarde evra pomoći, ulaganja i pozajmica: ukoliko toliki novac pristigne, IT tržište neće opasti, samo će se porast usporiti; u suprotnom, moguće je, čak, nazadovanje.

Treće, za korisnike je ovo godina nalaženja najpovoljnijih ishoda: smanjenje troškova, ali ne i ulaganja. Ako se izdvajanja za IT ukinu, uštedeće tek jedan odsto ukupnih troškova, ali će zato dobit smanjiti za trećinu!

U minulih pet godina, naglašava dotični direktor konsultantsko-analitičke kuće „Mineko” iz Beograda, vrednost IT tržišta se udvostručila, a ulaganja po stanovniku porasla sa 31 na 74 evra. Iako je veoma ubrzano raslo u protekle dve, u konačnom iznosu zaostaje za hrvatskim (960 miliona evra i 218 po stanovniku) i slovenačkim (670 miliona evra i 335 po žitelju). Zato je jače u odnosu na manje susede (Crna Gora, Makedonija, BiH i Albanija), što znači da ovdašnja industrija opreme i programa ima dobre izglede za izvoz.

Prema vrsti ulaganja, najviše novca u nas odvaja se za nabavku opreme – gotovo lavovski deo (67 odsto), za usluge (21) i programe (12). Mada su velike godišnje stope porasta očigledne u sva tri područja, najbrže su napredovali potonja dva – usluge (25 posto) i programi (27).

Na meti multinacionalki

I pored ovako ružičaste slike, mnoga informatička preduzeća su zabrinuta za svoje poslovanje u ovoj godini. Uvećanje tržišta je veliko, ali je prepolovljeno u odnosu na 2007! Dodatne brige donosi to što se iz tromesečja u tromesečje usporava – u prvom 2008. iznosilo je 38 procenata, a u poslednjem samo pet. U završnom je izostao učinak „visoke sezone”, a veliki isporučioci su obelodanili zamašne gubitke izazvane kursnim razlikama, opadanjem poslovnih prihoda i stropoštavanjem dobiti (profit) za gotovo polovinu.

Ohrabruje, međutim, što je vlada najavila kakav-takav privredni rast (isprva oko tri odsto) i novčanu potporu posustaloj ekonomiji. Ukoliko se to ispuni, a Narodna banka istovremeno održi kurs dinara, IT tržište u Srbiji ne bi trebalo da doživi pad, već usporeni porast, nagovešćuje Milovan Matijević. U najpovoljnijim uslovima, dostigao bi osam odsto!

Srbija će kao brzo rastuće tržište postati privlačna međunarodnim IT kompanijama koje će mu svojim prisustvom pomoći da sazri. Uz godišnju stopu rasta od 25 odsto (što je u ovoj, po svemu sudeći, nedostižno), trebalo bi po veličini i ustrojstvu da bude kao mađarsko 2005. A godine 2112. da dostigne ulaganja po stanovniku od 186 evra.

Kakve se pouke mogu izvući?

Informatička industrija ispoljava nekolika preimućstva: znatno više oplođuje uloženi novac, za udeo u podeli svetskog kolača potrebno je kudikamo manje novca nego za industriju, izdvajanje za tehnološke potrebe u neposrednoj je sprezi sa materijalnim i duhovnim napretkom i zaustavlja se „odliv mozgova”.