Ko meri proizvodnju nauke

Naučna zvanja naučnicima u Srbiji dodeljuje Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj na zakonom uređen način. Naučna zvanja su, dakle, jedini zakonski osnov za sud o nečijoj naučnoj kompetentnosti. Prema njima su se, stoga, decenijama unazad, određivale zarade u institutima i na fakultetima.

Od januara 2006, međutim, ministarstvo je iz korena promenilo dotadašnji način određivanja i obračunavanja zarada naučnika u institutima u Srbiji, dok je na fakultetima ostao nepromenjen – na osnovu naučnih zvanja. Bez ikakvog pravnog akta ministarstvo je uvelo jedan potpuno novi način koji, za razliku od prethodnog, nema nikakvog utemeljenja u Zakonu o nauci i Zakonu o radu. Uvedeno je i institutima i naučnicima nametnuto osam platnih razreda u koje su naučnici razvrstani ne prema naučnim zvanjima, već prema „učinku-normi”, broju naučnih radova objavljenih u proteklom obračunskom periodu (ciklus od tri do pet godina). Dodeljeni platni razred naučnom radniku važi samo za jedan finansirani obračunski period, i za naredni ciklus on ponovo „kreće od nule”. Od kvantuma ostvarenih, a od ministarstva propisanih, procenjivanih i priznatih ili nepriznatih bodova zavisi to koji će mu platni razred ministarstvo dodeliti: isti, najviši, neki od viših, nižih, najniži ili, pak, nulti platni razred – onaj koji ministarstvo ne finansira, razred bez zarade. Novouvedenim platnim razredima faktički se ukida značaj naučnih zvanja čije se učešće u zaradi naučnika svelo na simbolično.

Sama administrativna mera, koja je sprovedena birokratski grubo bez ikakve pripreme i javne rasprave o njenoj svrsishodnosti tako da su mnogi naučnici bili zatečeni njenom primenom, bitno se odrazila na njihov materijalni status, a odraziće se, sigurno, i na određivanje penzionog osnova. Koeficijenti, kojima se naučni rad „normira”, nisu rezultat studioznog procesa „merenja naučnog učinka” već su određeni potpuno proizvoljno – direktnom nagodbom naučnika – političara.

Nametnutim načinom vrednovanja naučnog rada ministarstvo ne uzima u obzir, odnosno briše svako dotadašnje radno i naučno iskustvo, minuli naučni doprinos naučnika jer postaje svejedno da li je naučnik na početku, u sredini ili pri kraju karijere, kakve su njegove trenutne zdravstvene, radne sposobnosti, socijalne i porodične prilike i uslovi. U naučnim institutima u Srbiji materijalno mogu da opstanu samo zdravi i relativno mladi istraživači, koji su u stanju da prate surovu kvantifikomanijsku trku kojom se sprovodi i svojevrsna zdravstvena i starosna diskriminacija.

Broj naučnih radova objavljenih u nekom periodu (i na njemu prikupljeni broj bodova) slučajna je veličina koja može znatno da fluktuira. Potpuno je moguća situacija da u periodu od godine istraživač objavi dva rada, u sledećem periodu 11, pa u sledećem pet radova itd. Primenjujući uvedeni pravilnik, vidimo da plata naučnika skače od bedne do pristojne i obratno bez mogućnosti da on na to ikako utiče. On jednostavno dobro radi svoj posao, a koliko će radova ugledati svetlost dana odlučuje – sreća. Bavljenje naukom tako postaje nesigurna profesija, stresan posao u kojem naučnici moraju da misle još i o tome kako i gde „uvaliti” rad, samo da ih bude što više na broju. I da ih birokratija ministarstva prizna. Preko noći postali su interesantni rumunski, poljski, češki, indijski i drugi časopisi koje, istina, niko ne čita, ali im je recenzija slaba, pa prolazi sve i svašta.

Politikom koju sprovodi i koja se svodi na puko prikupljanje i prebrojavanje bodova – objavljenih naučnih radova, ministarstvo podstiče hiperprodukciju, svojevrsnu naučnu inflaciju, koja direktno vodi prerastanju kvaliteta u kvantitet! Imajući u vidu sve pomenute mane već pune tri godine važećeg novog načina određivanja zarada naučnika, kao i činjenicu da je on u suprotnosti sa Zakonom o nauci i Zakonom o radu, pokrenuta je u akademskoj zajednici Srbije inicijativa sa zahtevom da se isti ukine i zameni novim, u kojem bi plate naučnika ponovo bile vezane za naučna zvanja. Inicijativu je podržalo 80 doktora i magistara nauka iz više od 30 naučnih institucija širom Srbije (vidi sajt: http://ljubai.users.sbb.rs).

To, međutim nije kraj priče. Poslednjih dana probijaju se iz Ministarstva informacije o novom pooštravanju uslova i kriterijuma za određivanje zarada naučnika u naučno-istraživačkom sektoru srpske nauke.

Ljubinko Ignjatović,
viši naučni saradnik, Institut za fiziku,

Dušan Nikoliš,
naučni savetnik, Institut za evropske studije