Velika igra nejakog predsednika

Prošlog petka na ulicama Kijeva osvanuli su neobični plakati sa sloganom „Projekt Rusija” ispisanim na jezicima naroda bivšeg Sovjetskog Saveza. Sami po sebi možda i ne bi privukli osobitu pažnju da na njima nije iscrtana i mapa nekadašnje sovjetske imperije, sa svim pripadajućim republikama, uključujući i – Ukrajinu.

Ko stoji iza „Projekta Rusija” i da li on predstavlja skriveni poziv na obnovu SSSR-a, od čega ovdašnji političari otvoreno zaziru, za sada se ne zna. Ipak, mnogi su ga protumačili kao poruku Moskve ukrajinskom državnom vrhu da vodi računa o tome ko je glavni gazda u regionu. I sve to, navodno, zbog nedavnog dogovora Kijeva i Brisela o rekonstrukciji ukrajinskog gasovoda.

Ako se, međutim, cela priča spusti na nivo ukrajinske svakodnevice, teško je oteti se utisku da su sporni plakati, kao i jednako sporno tumačenje njihove poruke, manje u funkciji borbe za gasovod a više specifičan uvod u predstojeću izbornu sezonu koja bi u bivšoj sovjetskoj republici mogla da počne već krajem maja. Naime, posle prošlonedeljne odluke Vrhovne rade (parlamenta) da za tri meseca „skrati” mandat aktuelnog šefa države Viktora Juščenka, svaka poruka, pogotovo ona koja nosi nejasno značenje, automatski biva stavljena u kontekst predstojećih političkih obračuna. „Projekt Rusija” u tom smislu čak i ne ostavlja mnogo prostora za različita tumačenja.

Zaboravljeni impičment

Podsetimo, ukrajinski parlament je pre desetak dana ogromnom većinom glasova (401 od 422 prisutna deputata) doneo odluku da se naredni, redovni, predsednički izbori održe 25. oktobra ove godine. Do pomenute odluke kao datum izbora figurirao je 17. januar 2010. Ali, kako se ispostavilo, Juščenkov sadašnji petogodišnji mandat izvire iz ustava koji je važio 2004. i po njemu mora biti i okončan. U skladu sa navedenim i parlament je dužan da nove izbore raspiše najmanje 130 dana pre izlaska građana na birališta.

Ovom odlukom praktično je stavljena tačka i na spekulacije o mogućem prevremenom uklanjanju Juščenka sa vlasti. Njegov, eventualni, impičment bio je poslednjih meseci jedna od glavnih stranačkih priča u Ukrajini i često je pominjan, kako sa strane premijerke Julije Timošenko tako i sa strane opozicije, predvođene Partijom regiona Viktora Janukoviča.

Iako je izbegao dalje natezanje sa deputatima o tome da li zemlju vodi kako treba ili ne, Juščenko definitivno ne može da bude zadovoljan ubrzavanjem predstojećeg raspleta. Njegova pozicija lidera nacije toliko je ruinirana (poverenje mu iskazuje manje od pet odsto građana), da o ostanku na sadašnjoj funkciji, jednostavno, ne može ni da sanja. Predsednik je svestan svoje nepopularnosti, ali neočekivano skraćivanje mandata moglo bi da ga omete u organizovanju nedovršenih poslova. A njih je dosta i na unutrašnjem i na spoljnom planu.

Kako bi spasao barem nešto od onoga što je zadobio u „narandžastoj revoluciji” 2004, Juščenko je postavio uslov: izbori za šefa države – „da”, ali zajedno sa parlamentarnim.

Juščenkovi aduti

Predsednikova logika je jasna: jedino kroz izbore za Vrhovnu radu stranački blok Naša Ukrajina, koji on predvodi, može da zadrži i možda i ojača poziciju u parlamentu, naravno, kao koalicioni partner neke od velikih partija. Uostalom, na takve kombinacije šef države je odavno navikao. Ovakvo razmišljanje nije bez osnova, pošto ni Janukovičeva Partija regiona ni Blok Julije Timošenko ne mogu da računaju da će sami osvojiti većinu dovoljnu za formiranje vlade. I jednima i drugima će trebati koalicioni partner, pa zašto to ne bi bio – Juščenko.

U toj igri ukrajinski predsednik ima i neke adute koje drugi ne mogu da izvuku iz rukava: može da računa na uticajne (i bogate) prijatelje sa Zapada koji će svakako tražiti protivtežu proruski nastrojenom Janukoviču ili pragmatičnoj populistkinji Timošenkovoj. Zavisno od toga ko se u trci za parlament bude okitio oreolom pobednika.

Sa druge strane, Juščenko zna da Janukoviču i Timošenkovoj predstoji uplitanje u nemilosrdnu bitku za predsedničku fotelju. Dvoje pomenutih takve ambicije nikada nisu skrivali. U ovom okršaju biće svakako korišćeni i metodi koji na parlamentarnom planu ne daju odgovarajuće rezultate, pošto se ne fokusiraju na jednu ličnost. Misli se, pre svega, na kojekakva međusobna optuživanja, najniže moguće udarce, iznošenje prljavog veša, medijske hajke... U svakom slučaju, ko god da pobedi biće dovoljno izmožden da će mu pomoć i saveti dosadašnjeg šefa države i njegovih sponzora, barem na početku mandata, biti i te kako dobrodošli. A biće dobrodošli i poraženom. Pa gde upali...

Drugim rečima, dalja sudbina Viktora Juščenka zavisiće, pre svega, od njegove veštine. A lider „narandžaste revolucije” je prekaljen borac.