Balkan gori od Afrike

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 8. aprila – Poredeći posredničku ulogu na Balkanu sa onom koju je prethodno imao u Africi, finski diplomata Marti Ahtisari izjavio je u nacionalnom novinarskom klubu u Vašingtonu da mu „nedostaju gospoda i dame iz Afrike”, prenose slovenački mediji. „U Africi su bili izuzetno obazrivi, u Južnoafričkoj Republici, Namibiji i drugim afričkim krajevima… Voleo bih da sam isto to doživeo na Balkanu, ali, nažalost, nije bilo tako”, dodao je Ahtisari.

Njegovo ime je ponovo u žiži javnosti otkako ga je komesar za proširenje Oli Ren predložio za posrednika, a odnedavno i arbitra, u slovenačko-hrvatskom pograničnom sporu. Zaoštravanje Ahtisarijevih gledišta prema „gospodi sa Balkana” usledilo je pošto je prošle srede u Briselu uzalud čekao šefa slovenačke diplomatije Samuela Žbogara i njegovog kolegu iz Hrvatske Gordana Jandrokovića, na sastanku sa komesarom Renom.

Ren je u poslednji čas bio prisiljen da otkaže skup jer Hrvatska nije odgovorila prihvata li njegov poslednji predlog za rešavanje spora sa Slovenijom, iako je Zagrebu dao rok za izjašnjavanje (koji je istekao 48 sati ranije). Žbogar tvrdi da se Slovenija pozitivno izjasnila o Renovoj ideji da Ahtisari postane vođa arbitraže, dok je ministar Jandroković sinoć otkrio da Hrvatska ništa nije odgovorila, a da će to učiniti tek posle uskršnjih praznika.

Dosadašnje izjave hrvatskih zvaničnika pokazuju da Zagreb nije sklon Ahtisariju ni u vidu posrednika, niti kao vođi arbitraže čiju bi odluku dve države morale unapred da prihvate kao obavezujuću. Predsednik Stjepan Mesić kaže da ne vidi šta u rešavanju spora može da doprinese „političar opšte prakse” (Ahtisari), a premijer Ivo Sanader posle svečanosti primanja Hrvatske u NATO poziva Sloveniju da prekine blokadu, uz upozorenje Ljubljani da „Hrvatska sada ima mnogo jači položaj kao punopravna članica NATO-a nego što ga je imala pre tri dana” (u vreme kada je Jandroković izostao sa sastanka sa Ahtisarijem). Prema Sanaderu, „ako je Hrvatska sa otvorenim graničnim pitanjem uspela da uđe u NATO, onda sa nerešenim pitanjem međe sa Slovenijom može da uđe i u EU”. Slovenački premijer Borut Pahor je oštro reagovao na Sanaderove reči, ocenom da one ne doprinose rešenju.

Hrvatska još žešće insistira da granica bude definisana prema međunarodnom pravu odnosno da o njoj odluči Međunarodni sud u Hagu. Ljubljana o tome neće ni da razgovara, svesna da „sud ne uzima u obzir princip pravičnosti” koji ide na ruku slovenačkim zahtevima. Uvodničar ljubljanskog „Dela” ističe da „Slovenija nema toliko teritorije da bi mogla išta da prepusti drugome, pa makar i u Evropi bez granica”, dok slovenačka nacionalna televizija u večernjem dnevniku zaključuje da bi „za svaku (slovenačku) vladu bilo samoubistvo” da izda nacionalne ciljeve i popusti Hrvatskoj.

Podvlači da Pahorova vlada uživa punu podršku svih parlamentarnih stranaka da istraje u blokadi Hrvatske sve dok ne bude postignut dogovor o demarkaciji. Sloveniju ne brine što je, kako javljaju agencije, Hrvatska poslednjih dana uspešnija u lobiranju u EU, pa je uz nju stao ne samo Beč i Pariz, nego i sledeća predsedavajuća EU u liku ministra spoljnih poslova Švedske Karla Bilta koji na svom blogu kritikuje slovenački kurs prema Hrvatskoj. Slovenački novinari su brzo pronašli razlog Biltovog ponašanja, otkrićem da on ima kuću na Korčuli.

Za Ljubljanu, koja u Ahtisariju vidi „velikog prijatelja Slovenije”, njegovo odustajanje od „bavljenja balkanskim kotlom” („Delo”) jeste loša vest u vreme kada Brisel upozorava da je svakim danom (slovenačke) blokade, datum ulaska Hrvatske u EU sve dalje. I dok Brisel apeluje na političke vođe obe države da se uzdrže od demonstracije nacionalizma, Ahtisari povlačenje iz posredovanja u slovenačko-hrvatskom graničnom sporu pravda činjenicom da po struci „nije pravnik”, pa „nije prava osoba za rešavanje pravnih pitanja”.

„Dovoljno sam radio sa balkanskim državama, od raspada Jugoslavije do Kosova i BiH… Moje ime sada povezuju sa naporima za traženje rešenja u hrvatsko-slovenačkom pograničnom sporu koji ometa nastavak pregovora o priključenju Hrvatske Uniji… Ali poziv za taj posao najradije ne bih prihvatio”, priznaje Ahtisari. Iz Vašingtona poručuje, prenosi Hrvatska radio-televizija, da je pomalo umoran od Balkana, iako želi da se spor reši kako bi Hrvatska što pre ušla u Evropsku uniju.