Krtica zvezdane njuške

Na istoku Severne Amerike živi jedna od najčudnijih životinja na svetu – krtica koja se od svojih rođaka razlikuje po tome što na vrhu njuške ima izraštaj nalik na zvezdu. Ova neobična zvezda podeljena je na dva simetrična dela i sačinjena od 22 mesnata pipka, dugačka do četiri milimetra. Kada životinja, služeći se prednjim šapama kao lopaticama, kopa podzemne hodnike, pipci se savijaju unapred, poklapajući njene nozdrve da u njih ne bi ušla zemlja. Međutim, kada krtica krene u lov, okolinu ispituje pipcima, pokrećući ih tako brzo da je njihovo pomeranje jedva vidljivo golim okom: njihovim vrhovima, prepunim nervnih završetaka, dodiruje i po 12 predmeta u sekundi.

Pored čula dodira koje je najosetljivije u svetu sisara, ova jedinstvena životinjica ima i odličan sluh. Pošto mnogo vremena provodi pod zemljom, zoolozi smatraju da njene oči razlikuju samo svetlost i tamu. Kao kod većine krtica, i njen dom se krije u mreži tunela prokopanih u vlažnom tlu, čija ukupna dužina može dostići 270 metara. Iskopanu zemlju šapama izbacuje na površinu, praveći krtičnjake koji mogu dostići visinu od petnaestak centimetara.

Za razliku od ostalih severnoameričkih rođaka, ova krtica je ljubitelj vode, pa mnogi njeni podzemni hodnici imaju otvore ispod površine jezera i potoka. Zahvaljujući krupnim prednjim šapama, nalik na vesla, odličan je plivač. Na površini zemlje provodi više vremena nego druge krtice. Trčeći kroz močvarnu vegetaciju i visoku livadsku travu, često koristi stazice koje su utabali poljski miševi. Ne miruje ni tokom zime, kada prokopava sneg da bi izašla iz jame i pliva jezercima čija je površina okovana ledom.

Hrani se uglavnom beskičmenjacima: crvima, glistama i pijavicama, dok ostatak njenog jelovnika čine vodeni insekti i njihove larve. Pošto na površini zemlje provodi više vremena od svojih rođaka, preti joj i veća opasnost od grabljivaca – sova, sokolova, lisica, tvorova, domaćih pasa i mačaka.

Pari se u proleće, u martu i aprilu, a mužjak i ženka su verni jedno drugom samo tokom jedne sezone: sastaju se u jesen, a rastaju ubrzo posle parenja. Mesec i po dana kasnije, u loptastom „gnezdu” pod zemljom, postavljenom suvom travom i lišćem, na svet dolazi pet do sedam goluždravih mladunaca, dugačkih oko pet centimetara i teških malo više od jednog grama. U prve dve nedelje života oči su im zatvorene, a uši i zvezda na njušci slepljeni uz glavu. Uz majčinu brigu, osamostaliće se posle meseca dana. Ako mladunci uginu, ženka će se ponovo pariti kako bi izvela još jedno leglo. Već deset meseci po dolasku na svet, mlade krtice će dostići dužinu od dvadesetak centimetara – merene zajedno sa repom, i težinu od pedesetak grama, i biti spremne da se pare kako bi dobile sopstveno potomstvo.