Gluma je jedna velika istina

Na ulici je prepoznaju kao Anđelku iz televizijske serije „Ranjeni orao” u režiji Zdravka Šotre, koja je protekle zime oborila rekorde gledanosti. Ovog proleća mlada glumica Sloboda Mićalović-Ćetković priprema novu pozorišnu ulogu. Reč je o liku Blanki u predstavi „Miris kiše na Balkanu” rađenoj po romanu Gordane Kuić, u dramatizaciji Nebojše Romčevića i u režiji Ane Radivojević Zdravković, čija je premijera u nedelju uveče u 19.30 časova na sceni „Madlenijanuma”.

Sloboda Mićalović-Ćetković odaje utisak smirene osobe. Zahvaljujući talentu, ali i posvećenosti poslu, iako je, praktično, još na početku karijere, pažnju reditelja i publike osvojila je na pravi način. Najbolji dokaz je i nagrada za lepotu govora „Dr Branivoj Đorđević”, koja joj je uručena nedavno u Jugoslovenskom dramskom pozorištu za ulogu Elmire u predstavi „Tartif” Ž. B. Molijera, u režiji Egona Savina. O Blanki, koju igra u predstavi „Miris kiše na Balkanu”, Sloboda kaže:

–Možda je moja Blanki, u smislu senzibiliteta, finoće, suptilnosti, čak i naivnosti, slična Anđelki, ali je i sasvim drugačija osoba. Blanki je zaista postojala, reč je o majci autorke Gordane Kuić, tako da sam morala da ispoštujem određene stvari, jer je ta žena bila takva kakva jeste. U predstavi „Miris kiše na Balkanu” moja junakinja je prisutna kroz razvoj od čiste, naivne devojčice, do zrele žene. Ona sticajem okolnosti mora da spasi svoga muža i preraste u ozbiljnu samosvesnu ženu. Probudio se, još ranije, u njoj instinkt, ali je bilo pitanje kada će doći trenutak da sazri. E, moja Blanki sazri preko noći.

Razgovarali smo sa Slobodom Mićalović posle jedne od mnogobrojnih proba predstave „Miris kiše na Balkanu” u Zemunu. Umesto šeširića na glavi i elegantnog kostima, kakvu je publika pamti u liku Anđelke, ovoga puta Slobodu smo zatekli u sportskoj garderobi. Dok nam u ušima odzvanja rečenica: „Na kiši se suze ne vide, zato je njen miris tako dragocen”, koju smo čuli na probi, mlada glumica nam priča:

– „Miris kiše na Balkanu” je ljubavna priča sa srećnim krajem koja govori o tome da granice nisu mogle da se uspostave kada su ljubav i srce u pitanju. U ovoj našoj predstavi svaka od četiri sestre ide za svojim srcem bez ustezanja, svaka je pravila sve dublji korak, išla dalje i dalje, od tadašnjih shvatanja vezanih za Jevreje. Najstarija sestra udala se za Jevreja, koga nije volela, ali se žrtvovala. Druga sestra se udala za pravoslavca, moja Blanki, treća sestra, ne želi da se uda, jer je to najpre stav njenog budućeg supruga Marka. Četvrta sestra je sa oženjenim čovekom. Sve su to životne sudbine, svaka sestra na kraju nađe svoj životni put, sreću i mir. Uvek se zapitam koliko je nesrećnih brakova sklopljeno zbog predrasuda, i koliko je sporno pitanje: Da li je čovek tvoje ili druge vere? Mislim da je priča jako aktuelna, jer verujem da toga ima i danas. Ne kao u to vreme, kada su kamenovali žene zbog „spornog” izbora supruga, ali verujem da i danas roditelji i okolina znaju da se pobune – priča umetnica.

Višečasovne probe u „Madlenijanumu” ne zamaraju Slobodu Mićalović jer je, kako kaže, pozorište njena ljubav od malih nogu, jer je njen otac poznati glumac Leskovačkog pozorišta.

– Tek sam zakucala na glumačka vrata. Deca koja rastu u pozorištu, kakav je moj slučaj, zaraze se glumom od detinjstva. Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu upisala sam jer sam, pre svega, želela da igram u pozorištu. Ovde se osećam zaštićeno, ovo je moj svet, koliko god bio težak, naporan, neizvestan. Meni su pozorište i gluma velika istina i život. Puno sam radila, borila se, ali sam imala sreću. Svedoci smo najezde diskutabilnih serija koje nemaju veze sa poslom za koji se školujemo. Ne možemo mi uvek da dotaknemo umetnost, ali sigurno imamo nameru da to uradimo najbolje što možemo. Sada se sve svodi na brzo igranje serija, da se što lakše zaradi novac. Retko se desi da te pozove na saradnju dobar pozorišni reditelj, da ti da dobru ulogu. Gluma je lutrija, sredine nema, surovo je, ali je tako, tvrdi Sloboda Mićalović.

U svojoj karijeri Sloboda je upisala likove Koštane, Elvire, Jelene Čađenović, Anđelke Bojanić, kraljice Natalije Obrenović... Ipak, želi da igra Petrunjelu u komadu „Dundo Maroje”, Katarinu u predstavi „Sveti Georgije ubiva aždahu”...