A od bogatih –30 miliona evra

Ma koliko zvaničnici isticali kako će teret krize najviše platiti oni koji najviše imaju, kad se pročešljaju očekivani prihodi od 16 milijardi dinara, mere koje će direktno raspaliti po najdubljim džepovima u budžet će uliti svega tri milijarde dinara, odnosno oko 30 miliona evra.

– To znači da ili u Srbiji nema toliko bogatih ili nam je evidencija loša – smatra profesor Jurij Bajec, član Ekonomskog saveta premijera Mirka Cvetkovića.

– Mera koja se konkretno odnosi na najbogatije članove društva predviđa povećanje poreskih stopa na imovinu i luksuz, gde se ubrajaju i avioni, jahte i vile. Međutim, sudeći prema očekivanim prihodima od tri milijarde dinara, mi smo, izgleda, vrlo siromašno društvo, koje ima tanak sloj bogatih ljudi. Svuda u svetu je poreska politika tako definisana da oni koji najviše imaju najveće poreze i plaćaju, a kod nas se, donošenjem novih mera, princip takozvanog progresivnog poreza sada uspostavlja – smatra Bajec.

Inače, novim merama vlada je predvidela da prihode u budžetu do kraja godine poveća za 16 milijardi dinara. I to tako što će povećanjem akciza na benzin za dva dinara i na dizel za četiri dinara po litru u državnu kasu do kraja godine uliti pet milijardi dinara. Bajec smatra da predlagači moraju u obzir da uzmu i takozvanu elastičnost tražnje, odnosno da se u računici očekivanih prihoda ne sme prevideti činjenica da će kad gorivo poskupi pojedini vozači početi manje da voze. Takođe, u planu za ekonomsku stabilizaciju predviđeno je i uvođenje privremene takse od 10 odsto za potrošene impulse u mobilnoj telefoniji. Naš sagovornik smatra da će ova mera samo indirektno pogoditi one koji najviše imaju, jer se pretpostavlja da najbogatiji najduže telefoniraju. Međutim, Bajec smatra da će ovo udariti i na kućne budžete onih roditelja koji imaju tinejdžere, koji se takođe olako late telefonske slušalice. Oko pet milijardi dinara prihoda očekuje se i od privremene naknade na dividende i druge prihode.

Problem, međutim, može da nastane kada ubiranje ovih poreza dođe na dnevni red. Jer, sudeći prema našoj poreskoj politici, ne postoji jasna definicija toga šta se u Srbiji smatra luksuzom. Tako se ne zna ni koji automobil, ni kakva kuća, pa ni kolika jahta znači da neko treba da plati veći porez. S obzirom na to da ove mere moraju da se ugrade u planirani rebalans budžeta, to znači da je pred operativcima u Ministarstvu finansija veliki posao koji će morati da završe u kratkom vremenskom roku.

– Nije isto kada neko ima kuću od 100 kvadrata na Dedinju i kad je neko vlasnik iste kvadrature, ali u nekom selu u Vojvodini. Takođe, nije isto ako neko vozi auto od 2.000 kubika koji je kupljen prošle godine i kad je neko vlasnik četvorotočkaša iste kubikaže, ali znatno starijeg. Opet, mora se uzeti u obzir i veličina jahte. A kada je o avionima reč, mislim da će prihodi biti simbolični, jer će se ispostaviti da i nema baš mnogo takvih letelica u Srbiji – kaže naš sagovornik.

Profesor Milojko Arsić, takođe jedan od premijerovih ekonomskih savetnika, smatra da će stručnjaci u Ministarstvu finansija, bez obzira na kratak vremenski rok, imati dovoljno vremena da izgrade mehanizme naplate ovakvih poreza.

– Neke od nameta je zaista jednostavno prikupiti. Takve su, na primer, dažbine na automobile. Uglavnom se ukrste podaci o kubikaži i podaci o starosti vozila. Opet u nekim razvijenim zemljama je kubikaža jedini kriterijum, jer se smatra da stara vozila više zagađuju okolinu, pa zato njihovi vlasnici moraju da plate veći porez. Uspostavljanje mehanizama za prikupljanje poreza na imovinu ići će malo teže, jer će morati da se ukrsti nekoliko kriterijuma. Od lokacije na kojoj se nekretnina nalazi, preko starosti objekta pa do toga koliko članova u kući koja prelazi sto kvadrata živi. Opet, mnoge zemlje su to već uradile, pa tuđa iskustva u ovom slučaju mogu da nam budu od pomoći – objašnjava Arsić.

Prema njegovim rečima, progresivno oporezivanje je među ekonomistima u svetu predmet široke rasprave. Tako zagovornici ove vrste nameta ističu da je to dobar metod za smanjenje ekonomskih nejednakosti, dok protivnici tvrde kako takav porez guši tržišnu ekonomiju i destimuliše vlasnike kapitala.

– Nije Srbija izuzetak po tome što ovde postoji vrlo malo bogatih ljudi. Tako je svuda u svetu. Obično i progresivna poreska politika ne zahvata samo najbogatije slojeve, već malo zagrebe i u srednju klasu – kaže Arsić.

On dodaje da ovakve mere ne donose veoliki prihod, već obično nose neku socijalnu poruku, odnosno služe da vlast građanima pokaže kako uspostavlja sistem pravednosti i ravnoteže. Arsić upozorava i na to da se u Srbiji često događa da ljudi mešaju privatnu imovinu bogataša sa imovinom njegove firme. Obično imovina kompanije daleko prevazilazi imovinu njenog vlasnika i tu treba praviti jasnu razliku.

Anica Nikolić

------------------------------------------------------------------------------------

Opštine nisu spremne za dodatno oporezivanje

Kad je reč o dodatnom oporezivanju imovine, odnosno luksuznih kuća, mogu iskrsnuti problemi jer 70 odsto opština nije počelo sa administriranjem poreza na imovinu u statici. One nisu u potpunosti pripremljene, bilo tehnički, bilo kadrovski, za oporezivanje imovine, kaže Zoran Vasić, pomoćnik direktora Poreske uprave.

– Oporezivanje imovine od 1. januara ove godine u potpunosti je prešlo u nadležnost lokalne samouprave. Po našim saznanjima taj poreski oblik počelo je da administrira tek 30 odsto opština.

Kada je reč o naplati poreza na imovinu prema važećem Zakonu i pristizanju prihoda u opštinske budžete po tom osnovu, problema ipak nema i pored toga što sve jedinice lokalnih uprava nisu osposobljene za taj posao. Jer, u svih tih 70 odsto slučajeva postoji rešenje Poreske uprave o porezu za 2008. godine. Prema zakonu, ukoliko se ne donese rešenje u tekućoj godini porez se plaća prema prethodno donetom rešenju u rokovima koji su propisani.

– U delu kada je potrebno utvrditi neku dodatnu obavezu pojavljuje se automatski problem jer te opštine nemaju službu koja to radi – kaže Vasić.

R. S.