Sumnje u globalnu nulu

„ŽELIM SVET BEZ NUKLEARNOG ORUŽJA”, parola koju je na evropskoj turneji lansirao novi američki predsednik Barak Obama, izazvala je različita reagovanja: od potpunog odobravanja do tvrdog odbijanja. Sasvim razumljivo jer je reč o spektakularnoj misiji u 21. veku – već popularno nazvanoj globalna nula – potpunom nuklearnom razoružanju.

Od kraja Drugog svetskog rata i prve upotrebe atomske bombe na planeti je napravljen džinovski arsenal nuklearnog oružja. Pokušaji dve supersile – SAD i bivšeg SSSR-a – da pregovaraju o nuklearnom naoružanju bili su sporadični i prepuni podozrenja i ideoloških predrasuda. Čak i sporazum Start 1, koji je dopuštao svakoj od ove dve države posedovanje 1.700 do 2.200 komada strateškog nuklearnog oružja, bio je tek skromni „udar” na atomski potencijal sposoban da ko zna koliko puta uništi planetu. A i tom sporazumu rok upotrebe ističe brzo – već krajem ove godine.

Velike reči predsednika SAD o potrebi eliminacije atomskog naoružanja u političkom svetu nailaze samo na odobravanje. Čuju se, međutim, i drugačiji glasovi koji ukazuju na neke, možda na prvi pogled i prikrivene činjenice, koje mogu da značajno otežaju ostvarenje Obamine vizije.

„Nuklearizacija sveta je posledica globalizacije i kao takva je zapravo nezaustavljiv i bespovratan proces”, citira na primer nemački nedeljnik ’Cajt’ jednog visokog funkcionera NATO.” Mohamed el Baradej, generalni sekretar Međunarodne agencije za atomsku energiju, podseća da se planovi za pravljenje atomske bombe u kućnoj radinosti mogu lako dobiti na Internetu, a Šaum Barni, bivši ekspert Grinpisa za atomsku energiju, tvrdi da bi se nešto moglo učiniti samo ukoliko se potpuno „prekine nuklearni lanac”,

„Sve dok ima plutonijuma biće i atomske bombe”, smatra Barni i dodaje da još nemamo tačnu sliku o povezanosti klimatskih promena, korišćenju nuklearne energije u civilne svrhe i širenja atomskog oružja.

Postoje i političko-strateške sumnje u globalnu nulu. Ozbiljni analitičari na zapadu ne veruju da će se Rusija i Kina, a i neke druge nuklearne sile, olako odreći svog atomskog oružja i odmah se naći i apsolutno podređenom vojnom položaju u odnosu na SAD.

„Globalno nuklearno razoružanje sigurno bi otvorilo trku u naoružavanju konvencionalnim oružjem”, procenjuje Li Vilet sa britanskog instituta RUSI.

U globalnu nulu sumnjaju i svetski ekologisti. Jer, što su dramatičniji apeli za očuvanje životne sredine sve je glasniji atomski lobi koji zagovara upotrebu ove „čiste energije”.

Sve u svemu, Obamina vizija o svetu bez nuklearnog oružja zaslužuje svaku pažnju ali s njom treba oprezno baratati. Kao i svakoj dobroj ideji i njoj preti velika opasnost pre svega od nerealnih političkih očekivanja i „kratkovidih” akcija usmerenih na što brže postizanje uspeha.

I DOK JE OBAMA GOVORIO U PRAGU O SVOJOJ ANTINUKLEARNOJ VIZIJI na drugom kraju sveta se dešavalo nešto sasvim suprotno. Severna Koreja lansirala je višestepenu raketu „taepodong-2” oko čega se podiglo mnogo međunarodne prašine. Propagandna mašinerija Pjongjanga saopštila je da je ovom raketom zapravo lansiran u orbitu komunikacioni satelit dok su, na drugoj strani SAD, Južna Koreja i Japan tvrdili da je reč o vojnoj probi rakete čiji domet iznosi 6.700 kilometara.

Na kraju nepobitno je utvrđeno da „taepodong-2” nije odneo u kosmos nikakav satelit, već je raketa završila u vodama Pacifika. Vašington i američki partneri nisu, međutim, bili umireni padom severnokorejske rakete – kažu da bi u idealnim uslovima mogla da dosegne Havaje i Aljasku – već su pokušali da Pjongjangu „skuvaju” kaznu u Savetu bezbednosti optužujući severnu korejsku državu da je ovom raketnom probom prekršila Rezoluciju broj 1718 UN iz 2006. Iako je većina članica Saveta (10 država) podržala američke optužbe, Severna Koreja se provukla bez kazne. Pored Rusije i Kine protiv uvođenja novih sankcija komunističkom režimu izjasnile su se i Libija, Uganda i Vijetnam.

Prema navodima zapadnih medija lansiranju severnokorejske rakete – duge 35 metara a prečnika dva metra – pripomagala je i grupa iranskih stručnjaka. Ova informacija „podgrejala” je glasine o saradnji Irana i Severne Koreje u razvoju raketne i nuklearne tehnologije što već godinama brine Amerikance.

NA ISTOKU EVROPE – U MOLDAVIJI I GRUZIJI – narod je izašao na ulice. Opozicija je organizovala masovne demonstracije: u Gruziji protiv tamošnjeg predsednika Mihaila Sakašvilija, u Moldaviji zbog rezultata parlamentarnih izbora.

U Tbilisiju Sakašvilija nije preterano uznemirio narodni (opozicioni) bunt. Poručio je da ostaje na vlasti do kraja mandata (2013. godine) a opoziciji je ponudio razgovore.

U Moldaviji je situacija nešto drugačija. Ova, kako tvrde mediji, najsiromašnija država u Evropi, doživela je pravu erupciju nasilja posle nedeljnih parlamentarnih izbora. Posle objavljivanja rezultata koji su govorili o ubedljivoj pobedi Komunističke partije – 49,9 odsto glasova – opozicija je izašla na ulice, osvojila i zapalila zgradu parlamenta...

U pregrejanoj atmosferi komunistički predsednik države Vladimir Voronjin povukao je dva zanimljiva poteza: prihvatio je drugo brojanje glasova a za podstrekivanje protesta optužio je susednu Rumuniju.glosa

Sve u svemu, Obamina vizija o svetu bez nuklearnog oružja zaslužuje svaku pažnju. Kao i svakoj dobroj ideji i njoj, međutim, preti velika opasnost, pre svega od nerealnih političkih očekivanja i „kratkovidih” akcija usmerenih na što brže postizanje uspeha.