Kraj drame, ne i krize

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 13. aprila – Oslobađanje američkog kapetana Ričarda Filipsa (53) iz ruku somalskih pirata ovde je dočekano uz olakšanje, višestrukim dalekosežnim zaključcima. Među njima su i ocene da se potvrdilo da „nema šale” ni sa oslabljenom supersilom ni sa njenim novim liderom Barakom Obamom kome je opozicija zamerala da je „previše popustljiv” prema neprijateljima.

Ne pamti se, primećuju posmatrači, ništa slično bar ne u novijoj istoriji. Ukratko: da kao velika pobeda reda nad neredom i nagoveštaj događaja značajne promene u delu međunarodnih odnosa, bude doživljen događaj, s numerički „skromnim” ulogom, sudbinom jednog taoca, i to u odmeravanju drastično nejednakih snaga – specijalizovanih jedinica američke vojske i tri otmičara.

Lista iskušenja

Sa tri snajperska hica likvidirani su kidnaperi, predsednik je kao „nacionalni uzor” preporučio držanje kapetana, čiji je kraj muka masovno proslavljen, u njegovom prebivalištu, Obami se odaje priznanje da je položio „prvi neposredni bezbednosni test”, ali se ipak šire bojazni da će ta uspešno okončana operacija doneti i nove nevolje. Da bi mogla da rasplamsa nasilje pa možda i novu vrstu rata na moru kod Roga Afrike, pa i da nagoveštava „prekretnicu” u suočavanju država sa modernim gusarima.

Prenosimo, sažeto, ovdašnje analize slučaja u kome je, kako sugeriše AP, prvi put u poslednja dva veka kao talac držan jedan američki kapetan civilne plovidbe:

1.Ustreljivanje otmičara izvršeno je po odobrenju Obame, od koga je prethodno traženo dva puta, uz uslov, za koji se kaže da je ustanovljen, da kapetanu preti likvidacija.

2.Obama je, po povratku sa evropsko-azijske turneje, stalno obaveštavan, kažu čak 17 puta, o drami sa kidnapovanim kapetanom, težeći da se pokaže kao vrhovni komandant koji ne donosi prebrze odluke ali i priprema konkretnu akciju.

3.Vezujući lični prestiž za rezultat poduhvata, predsednik se konsultovao s bezbednosnim timom u kome su najviši funkcioneri i eksperti svih rodova oružanih snaga.

4.Personalni ulog lidera nije bio mali kao što izgleda: neuspešne akcije Džimija Kartera u Iranu (takođe oko talaca) i Bila Klintona (takođe protiv somalskih protivnika) ostavile su duboke ožiljke na njihovim predsedničkim mandatima.

5.Po efikasnom dejstvu snajperista i oslobađanju Filipsa, Obama je rekao da u saradnji s partnerima „moramo sprečiti buduće napade pirata i osigurati da počinioci (gusarskih akata) odgovaraju za delikte”.

6.Pirati su zapretili da će se osvetiti za smrt svoja tri pripadnika i da će Amerika „proplakati”.

7.U rukama otmičara je, po Međunarodnom pomorskom birou, još 228 talaca raznih nacionalnosti, pa se strepi da bi oni mogli da budu likvidirani u znak odmazde prema jučerašnjoj američkoj akciji.

8.Moglo bi, bez sumnje, da se razbukti nasilje u tom delu sveta, izjavio je, kako se prenosi, viceadmiral Bil Gortni, komandant američkih pomorskih snaga.

9.Glavni problem nisu pirati, kao takvi, već situacija u Somaliji gde „vlada bezvlašće” i čiji osiromašeni ribari u gusarenju vide priliku da obezbede egzistenciju svojim porodicama.

10. Računa se da se broj pirata u poslednjih sedam godina povećao sa stotinak na 1.500, a prihod ribara gusara (od otkupnina) sa 50 na nekoliko hiljada dolara mesečno.

11.Napadi u Adensom zalivu i drugim delovima oko Somalije povećani su prošle godine na 111, što je gotovo tri puta više nego godinu dana ranije, a za tri meseca ove godine ih je već bilo 66.

12.Somalski gusari, prema raportu ovdašnjih kongresmena, lane su od otmica ubrali 30 miliona dolara, a drugi izvori kažu da im je zarada bila 80 miliona.

13.Otmičari dobijaju, prema izjavi jednog od njih, 30 procenata ukupnog prihoda, dok ostalo ide drugima: 20 odsto organizatorima, 30 postotaka za potkupljivanje zvaničnika i 20 odsto za nabavku oružja, goriva, hrane, cigareta…

14.Nije dokazana veza između pirata i terorista ali se sluti da bi prvi mogli da budu u službi drugih.

15.Okolina Somalije ostaje jedan od najprometnijih, najvažnijih, ali i najopasnijih plovnih puteva, uprkos patrolama brodova mnogih zemalja.

Bez Džonija Depa

U „Pogledima” lista „Vašington post” danas je, stoga, istaknut napis koji se zalaže za naoružavanje nevojnih brodova kako bi se odbranili od napada i likvidiranje gusara, čije prepade drugi opisuju kao potpuno različite od holivudske ekranizacije „pirati Kariba” sa Džonijem Depom kao nosiocem glavne uloge.

U „Njujork tajmsu” se ukazuje, istovremeno, da brodovlasnici nisu baš voljni da naoružavaju posade. Znalci to argumentuju, uz ostalo, strepnjom da bi svaki dodatni arsenal podstakao gusare da se i oni pojačano naoružaju pa da bi njihovi konflikti mogli da ugroze mnoge delove planete.

I, šta onda? Drama s kapetanom je okončana ali se kriza nastavlja.

A čemu bi to moglo da vodi? Objedinjavanju regularnih protiv neregularnih snaga? Ili, obrnuto? Ili, promeni kursa: ili plovidbe ili pristupa izazovima svih strana, ili novom ratu koji bi možda, kao i raniji, pomogao izlasku iz privredne recesije…

Momčilo Pantelić