Stiđe Evropa, čuvajte se monopolista

Poslovno okruženje u Srbiji je poboljšano u proteklih godinu dana, ali pojedine kompanije imaju monopol na tržištu, a Komisija za zaštitu konkurencije još nema dovoljan uticaj zbog ograničenih sredstava kojima raspolaže, ocenili su početkom nedelje u Beogradu stručnjaci Evropske banke za obnovu i razvoj na predstavljanju svog ovogodišnjeg "Tranzicionog izveštaja". Do sličnog je zaključka došla i Evropska komisija u najnovijem izveštaju o reformskom napretku Srbije, takođe objavljenom u novembru.

Srbija nije daleko odmakla u oblasti konkurencije na tržištu, naročito kad su u pitanju kapaciteti za primenu antimonopolskih mera, ocenjuje Komisija.

Situacija bi, međutim, uskoro mogla drastično da se promeni ukoliko Srbija do kraja januara – kako predviđaju ovdašnji političari – potpiše nedavno parafirani Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU. Naime, čim, na osnovu ovog dokumenta, bude sklopljen prvi ugovorni odnos između Beograda i Brisela, stupa na snagu takozvani Prelazni sporazum, kojim je predviđeno da se u Srbiji primenjuju svi standardi i sva pravila otvorenog tržišta koji važe u Evropskoj uniji. Tu spada i zabrana zloupotrebe monopolskog položaja na tržištu, stvaranja kartela radi dogovora o cenama i davanja preferencijalnog položaja pojedinim kompanijama, koji su regulisani članovima 81 i 82 Ugovora o Evropskoj zajednici (a oni moraju biti inkorporirani u nacionalno zakonodavstvo).

Kako su nam objasnili u Evropskoj komisiji, od potpisivanja SSP pa do njegove primene, a to znači do punog usklađivanja sa trgovinskim merama EU – koje čine 80 odsto ovog sporazuma – može proći najviše dva-tri meseca. U tom roku (dakle, negde do marta, ukoliko bi SSP bio potpisan u januaru) Srbija bi trebalo da oformi posebno žalbeno telo koje će nadzirati primenu EU standarda i pravila na našem tržištu.

Sve dok Srbija ne postane članica EU, Evropska komisija (EK) ne može preko svojih instrumenata neposredno da utiče na poštovanje tržišnih pravila u našoj zemlji, niti da pokreće sporove i kažnjava one koji od tih pravila odstupaju, ali to može da čini posredno, preko mešovite komisije EK i Srbije koja će pratiti sprovođenje SSP. Ukoliko se utvrdi da na našem tržištu neka kompanija zloupotrebljava svoj monopolski položaj na tržištu, ili da se proizvođači određene robe udružuju kako bi držali cenu te robe, što je suprotno evropskom zakonodavstvu koje je Srbija prihvatili sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, onda Evropska komisija može zatražiti suspenziju sporazuma.

Nakon stupanja na snagu SSP i Prelaznog sporazuma, i naša Komisija za zaštitu konkurencije takođe će dobiti "pojačanje" u vidu podrške Generalne direkcije Evropske komisije za konkurentnost.

U Evropskoj komisiji ističu da je poštovanje SSP u delu koji se odnosi na sprečavanje monopola i drugih zloupotreba na tržištu dugoročno od velike važnosti za Srbiju, jer od toga zavisi poverenje stranih investitora. I najmanja sumnja da ovde nisu "čista posla" – i ode kapital iz naše zemlje.

Druga stvar su, naravno, kazne. Dok naše kompanije ne budu deo zajedničkog tržišta EU ne mogu odgovarati ni pred zajedničkim institucijama i evropskim sudovima, ali to ne znači da će biti izuzete od sankcija ukoliko firme iz EU, zastupljene u Srbiji, ocene da su njihova prava i položaj ugroženi zbog nepoštovanja evropskih standarda na ovdašnjem tržištu.

A kolike su te kazne, može se lako otkriti na zvaničnom sajtu Evropske komisije. Tako je, na primer, upravo ovih dana kažnjen kartel koji su četiri kompanije sačinile kako bi osigurale visoke cene svojih proizvoda, ravnih stakala, na tržištu EU. Japanski "Asahi", američki "Gardijen", britanski "Pilkington" i francuski "Sen Goben" kažnjeni su sa ukupno 486,9 miliona evra. Nedavno je, zbog istog prekršaja evropskih trgovinskih mera u oblasti cena, kartelu za proizvodnju nerđajućeg čelika "Tisenkrupu" određeno da plati 3,16 miliona evra. Podsetimo se i da je Gejtsov "Majkrosoft", svojevremeno, izgubio spor koji je protiv njega povela Evropska komisija i platio kaznu od 497 miliona evra zbog zloupotrebe monopolskog položaja na tržištu EU.
Aleksandra Mijalković

--------------------------------------------------------------------------

Austrijska ambasada podržava ponudu "Ateka"

Ambasada Austrije u Beogradu obavestila je Agenciju za privatizaciju da podržava kompaniju "Atek", koja je dala ponudu za Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor. Agencija za privatizaciju je pre tri dana uputila zvaničan dopis Ambasadi Austrije za dostavljanje informacije da li se protiv Mirka Kovača, vlasnika austrijske kompanije "Atek", vodi krivična istraga i da li protiv njega postoji pravosnažna presuda u Austriji.

U odgovoru koji je dostavljen Agenciji, austrijski ambasador Gerhard Jandl je naveo da je "Atek" kompanija sa velikim ugledom.

Ponuda "Ateka" za RTB, kako je naglasio austrijski ambasador, "može doprineti daljem jačanju bilateralnih ekonomskih veza između Srbije i Austrije".

"Atek" je za kupovinu imovine RTB-a ponudio cenu od 466 miliona dolara, dok je drugi ponuđač, ruska kompanija SRM, ponudila cenu od 370 miliona dolara. Početna cena za RTB bila je 340 miliona dolara.

Posle otvaranja ponuda za RTB u medijima u Srbiji je objavljeno da se protiv vlasnika "Ateka" Mirka Kovača u Austriji vodi sudski postupak.

Kovač je novinarima rekao da sudski postupak koji se vodi protiv njega neće uticati na ponudu te kompanije za kupovinu RTB-a, jer je reč o privatnoj tužbi iz 1995. godine, koja nema veze sa "Atekom".
Beta