Rast desnog ekstremizma, zbog krize i Obame

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 14.aprila – U Americi raste desničarski ekstremizam i snage reda treba posebnu pažnju da obrate na taj fenomen kako iz nepoželjnosti ne bi prerastao u incidente,proizlazi iz cirkulara koje je ovdašnje Ministarstvo domovinske bezbednosti (DHS) poslalo šerifima širom zemlje. Upozorenje je došlo u vreme kad se rasplamsava nacionalna polemika oko pitanja– kako se dospelo u krizu kakva nije zapamćena posle Drugog svetskog rata i koji put vodi ka izlasku iz nje.

Stiže, takođe, u trenutku kad se umesto nacionalnog jedinstva– koje se većinski smatra potrebnim za ublažavanje svakodnevnih muka– pojačavaju čak i ideološke trzavice. Pri čemu donedavno vladajući republikanci– pod kojima je došlo do vanrednih nevolja, uzdrmavši i svet– zameraju sada vladajućim demokratama da „skreću previše ulevo” približavajući Ameriku „nama neprihvatljivom modelu evropske socijaldemokratije”…

Polemika, u kojoj demokrati kritikuju republikance da su nizom zastranjivanja Ameriku stavili na „pogrešan kolosek i umanjili joj međunarodni prestiž”, neće uskoro prestati. DHS bi, po prirodi resora– osnovanog krajem 2002. da suzbije obnovu terorističkih napada– da ostane izvan stranačkih prepucavanja, pa kaže kako je akt o opasnosti desničarskog ekstremizma izdat „u okviru redovnih izveštaja”.

U aktuelnom izveštaju DHS-a ukazuje se da su desni ekstremisti već hroničnoj netrpeljivosti prema imigrantima dodali nove elemente za mobilisanje pristalica. Te novosti su, navodi se, privredna recesija i stupanje prvog crnca, Baraka Obame, na čelo države. „Nema informacija” da su u nezadovoljstvu tim okolnostima ekstremisti sada planirali nasilne akcije, ali se podseća da su, ranije, u dva navrata snage bezbednosti „presekle” nagoveštaje uperene protiv fizičkog integriteta ondašnjeg predsedničkog kandidata, sadašnjeg šefa Bele kuće.

Sprovođenje, iako još neizvesno, Obaminih izbornih obećanja takođe je „mobilisalo” njegove protivnike. Najavljena stroža kontrola posedovanja ličnog naoružanja dovela je do izrazito povećane „preventivne” kupovine revolvera, pušaka i ostalih „pucaljki”. Od prošlog novembra (kad je Obama izabran) više od sedam miliona građana je pokrenulo postupak za dobijanje dozvole za nošenje oružja, citira se Federalni istražni biro (FBI).

Pad životnog standarda i povećanje nezaposlenosti, desni ekstremisti takođe koriste za regrutaciju u svoje redove, dodaje se. Nastoje da profitiraju i na „spoljnim opasnostima”, kakve „vide” i u uzletima Kine, Indije i Rusije kao „pretnjama američkoj globalnoj nadmoći”.

Konstatuje se i da ti „radikalni elementi” žele da okupe protivnike razne struje– od zagovornika „belačke nadmoći” i antisemitizma, do protivnika prava na pobačaj kao i ratnih veterana do čijih im je oružanih veština stalo. Pa i da ulažu napore da privuku niz grupa koje se suprotstavljaju nadležnostima centralne vlasti, promovišući razne vrste lokalnih autoriteta.

Bela kuća bi da zauzme pragmatičnu distancu. Jedan od njenih portparola Nik Šapiro, kako navodi prestonični „Tajms”, ističe da je predsednik usredsređen na „zaštitu Amerikanaca od nasilja i terorizma svih korena” i da je posvećen „obezbeđivanju poštovanja koje su ratni veterani zaslužili”.

Istraživanje Si-En-Ena pokazalo je da ubedljiva većina Amerikanaca odbacuje tvrdnju bivšeg potpredsednika Ričarda Čejnija da Obamin kurs „slabi bezbednost SAD”. S kritikama doskorašnjeg američkog „čoveka broj dva” nije se složilo čak 72 odsto ispitanika…