Crveno, volim te crveno...

Da bi se vešto i umešno u enterijeru primenila crvena boja, trebalo bi imati i znanja i hrabrosti. Zorica Gajić je znanje iz pomenute oblasti sticala u hodu, baveći se svojim ostalim poslovima, a hrabra je – oduvek. Urednik je programa Kulturnog centra Kruševca, inače je profesorka književnosti, stručnjak za lingvistiku i gramatiku, 20 godina radi u školi „Branko Radičević“, bila je i nastavnik i direktor, uz to vodi i dramsku sekciju.

„Carev zatočnik“ je jedna od predstava koju sad postavlja u pozorišnoj grupi pod Bagdalom, gde se rado „igra“ sa decom, podučavajući ih glumi. Među „njenom decom“ u školi glume bili su i Vojin Ćetković i Marko Živić.

Ali sem u pozorištu, voli da se igra i bojama – porodična kuća u kojoj živi, u samom centru Kruševca, nemi je svedok za to. Njen crveni ruž za usne takođe plamti bojom žara – očigledno je da voli tu boju i da ume s njom... Sve prostorije u kući deluju skladno, pomalo ekstravagantno, pa ipak odmereno. Prostor je rasterećen suvišnih predmeta, nameštaj ostavlja ukućanima prostora da se nesmetano kreću i osećaju komotno, a opet – sve što im zatreba, tu je... Zoricina deviza je „ne smemo mi služiti kući, već ona nama“.

Njihovoj kući, koja je stara (potiče još iz 1936) povremeno su bile neophodne ozbiljnije korekcije, ne samo „kozmetičke“, pa su sa popravkama počeli još pre 25 godina, koliko su suprug Vladeta i ona u braku. Kako je kuća bila hladna, Zorica je rešila da je sredi kako treba, od temelja, a da uz to i vizuelno deluje toplo. A kud ćete topliju boju od crvene!

Osveženo gvožđe

(/slika2)Tako se ova boja „uselila“ u njihovu kuću, a sa njom i gomila gvožđa – iz praktičnih razloga. Pošto je želela ogroman sto i deset stolica, naručili su set od kovanog gvožđa, kako bi se po stilu uklopio sa ukrasnim gvozdenim gelenderom koji obezbeđuje stepenište kojim se iz dnevne sobe penje u potkrovlje.

Sad je enterijer skladni spoj hladnog i toplog – elemenata od gvožđa i crvene boje. Vladeta Gajić, dizajner i galerista s proverenim osećanjem za lepo, nije se supruzi mešao u posao prilikom uređenja enterijera. Zorica napominje da sada oboje uživaju u tako preuređenom domu. Ona možda i više, jer je dugo zbog posla bila po ceo dan odsutna.

Kuća u osnovi ima sedamdesetak kvadrata, ne računajući potkrovlje, isto tako lepo sređeno. I tu su boje sve, samo ne neprimetne – sunčana žuta, pink, plava...

Vatreno crvena boja Zoricu asocira na radost, toplinu i ljubav. Za boje se, kako nam kaže, opredeljuje intuitivno. Ranije su, po njenoj preporuci, školske prostorije krečili žutom, a tek kasnije je saznala da upravo ona podstiče na intelektualni rad.

Vatru toliko vole, da se u kući, uprkos svim blagodetima savremenih načina na koji se prostor može zgrejati, loži. Kako je njihova kuća u pešačkoj zoni a na prozorima su zavese razmaknute, svi u hladne dane zastajkuju da vide vatru kako poigrava u tučanoj peći.

Ukućani su oduševljeni onim što je Zorica preuređenjem postigla. U poslu je imala i pomagače, a među njima i stolara...

– On je u stvari slikar naivac i priučeni stolar, a ja priučeni moler – kaže naša domaćica. Police i komodu oslikala je sama, komšija koji se bavi gvožđem napravio je sto i stolice. I bračni krevet je gvozdeni, ali napravljen od – stare gvozdene kapije!

Zlatno i pepita

(/slika3)Gledamo mozaik na zidu, vrlo efektan, od nama nepoznatog materijala. Tajnu njegovog nastanka i izrade uz smeh objašnjava sama autorka – na taj deo crvenog zida uvek je ponešto padalo, pa je htela da ga zaštiti da ne izgleda kao da je krečen „pre sto godina“: kupila je nekoliko rolni samolepivih tapeta, rezala ih u kockice i lepila bez šeme, onako po osećaju...

Ni to joj nije bilo dovoljno, pa prepravlja i slike poznatih slikara. Doslikava cvetiće u boji koja joj odgovara. Zna da to nije baš umetnički, ali joj prija.

Voli da od starih stvari pravi nove. Tako je i kuhinjske stolice ofarbala zlatnim sprejom i dodala im pepita jastučiće. Da nije profesor, kaže, bila bi dizajner ili enterijerista, toliko to voli.

U kući Gajića, gde su gotovo svi skloni umetnosti – i ćerka Jovana je stilista – jedino sin Dragomir „udara kontru“, pa je u školi za buduće farmaceute.