Faberže kao uzor

Slavni draguljar je Mariji Petrov iz Trstenika poslužio samo kao inspiracija. Drago kamenje je zamenila štrasom i šljokicama, zlatni okov svilenim gajtanima, emajl – akrilnim bojama

Lepo ukrašena, živopisna i nakićena vaskršnja jaja Marija je prvi put videla još kao dete u manastiru Ljubostinja, gde su je poveli roditelji. Igumanija ih je delila vernicima za Vaskrs. Kad je Marija odrasla i stekla svoju porodicu, poželela je da u svojoj kući i sama lepo ukrasi jaja za veliki hrišćanski praznik.

Marija je po zanimanju laborant, ali radi kao operater na terminalu u „Prvoj petoletki“, fabrici hidraulike i pneumatike. Iako njen posao naizgled nema nikakve veze s umetnošću, ona svakako ima. Krase je osećaj za lepo i želja da ulepša sve sa čime u svakodnevnom životu dolazi u dodir.

Tako je i farbana vaskršnja jaja želela da oplemeni na svoj način i da im da lični pečat. Počela je stidljivo, skromno, koristeći samo flomastere u boji, a onda se osmelila, pa počela da na glatku belu ljusku od kalcijuma lepi i tračice, šljokice... To su bila kuvana jaja kao za svaki Vaskrs. Kako je vremenom usavršavala tehniku ukrašavanja, tako je i koristila sve više novih materijala. Onda je trebalo poneko, koje joj se naročito dopalo, i sačuvati, pa je prešla na dekoraciju ispražnjenih ljuski jajeta. Sve bi ostalo u krugu porodice, da pre izvesnog vremena Televizija Trstenik nije otvorila konkurs za najlepše vaskršnje jaje. Kao da je samo na to čekala, Marija se odmah prijavila i nekoliko godina zaredom osvajala je po neku od nagrada. Kako su jaja posle konkursa ostajala tamo gde su i nagrađena, odlučila je da ih pravi u većem broju, za sopstvenu kolekciju. Sad ih je puna kuća. Lepo su raspoređena u svim vitrinama, a ima ih od najmanjeg golubijeg, preko guščijih, kokošijih, do „gigantskog“ nojevog, još neobrađenog.

Filigranski rad

(/slika2)Kaže da na guščijem najviše voli da radi, jer su bela i dovoljno velika da može da se „razmaše” i ukrasi ih različitim motivima, kojih joj nikada nije nedostajalo. Kad je čula za Faberžeov stil, malo je istraživala po literaturi i Internetu u čemu joj je stečeno znanje informatičara samo išlo naruku, pa je u svoj veličini i lepoti otkrila carstvo Karla Faberžea. Fascinirana njegovim radom, usvojila je, koliko je mogla, njegov stil, kad već nije mogla da primeni i skupocene materijale koje je on, kao draguljar, koristio – poludrago i drago kamenje, srebro i zlato.

Ona je koristila ono što je imala i mogla da nabavi – akrilne boje za staklo, šljokice, svilene trake, štras, organdin, svilu, rips, upletene svilene gajtane... Oslikava ih bojama direktno iz tube. Ne koristi četkice. Ipak, njen rad je začuđujuće precizan, pravi filigranski. Ne koristi ni olovku, ne skicira, već svoje maštovite ideje prenosi na zakrivljene površine jaja. Mora jedino imati dovoljno strpljenja, jer ako se radi brzo, sve će se boje izmešati i zabrljati, pa mora da čeka da se slojevi boja suše deo po deo. To može i da potraje. Zato neko jajemože da bude gotovo i za dva dana, dok drugo čeka mesecima da bude završeno, objašnjava nam.

Naglašava da nikada nije nastojala da slepo kopira nijedno Faberžeovo jaje, već su joj samo inspiracija da sama stvori svoj slikarski rukopis.

Uzvraćena ljubav

(/slika3)Sem prijatelja, veliki „fan“ joj je sin Jovan, koji ima 11 godina, a deo oduševljene „publike“ čine i suprug Ivan, mašinski inženjer, i svekrva Caca, profesorka matematike u penziji, koja je u bavljenju njenim hobijem od srca podržava.

Prošle godine je za Vaskrs imala i izložbu u Osnovnoj školi „Miodrag Čajetinac Čajka” u Trsteniku. Isključivo radi kao hobista, ne prodaje ništa. Zasad u kući ima više od 50 oslikanih jaja svih veličina i boja, ona poklonjena ne računa.

Iako joj takav hobi oduzima mnogo vremena, koje najčešće otkida od sna, i zahteva beskrajno strpljenje, jer stotine bleštećih kamenčića i perli treba rasporediti po ljuskama jaja, posvećuje mu se s ljubavlju. To je uzvraćena ljubav, jer kada čovek uživa u onome što je uspeo svojim rukama da uradi, radost je nešto što mu se vraća kao nagrada.