Obama sa „zračkom nade"

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 15. aprila – U Beloj kući je danas bolje raspoloženje nego neposredno pored nje. „Prva porodica” uživa u juče pristiglom pojačanju – „prvom kućnom ljubimcu” Amerike, portugalskom vodenom psu nazvanom „Bo”, dok se nadomak predsedničke palate održava demonstracija, čiji naziv „Čajanka” asocira na bostonski originalni otpor britanskoj upravi u poslednjoj trećini 18. veka.

Posmatračima se čini da je između ta dva vrlo različita događaja postojala i delikatna veza. Oba su, svaki na svoj način, bili posvećeni ohrabrivanju javnosti. Dolazak „Boa” trebalo je da pokaže, uz ostalo, da Barak Obama ima vremena da se s porodicom posveti i sporednim stvarima, dok je pojava demonstranata pretendovala da građane ubedi da ne veruju vladinom programu stabilizacije i da izdejstvuju njegovo preusmeravanje.

U oba „spektakla” se pokazalo, istovremeno, da su nosioci glavnih uloga zapali u protivrečnost. Obama nije održao obećanje da će kućnog ljubimca nabaviti u nekom prihvatilištu za lutalice, već ga je primio kao poklon od senatora Edvarda Kenedija, a učesnici protesta su u ime „odbrane interesa ojađenih masa” zapravo negodovali – što se povećavaju porezi tankom sloju najimućnijih.

Raskoli između reči i dela, primetni su i na drugim poljima, pogotovu onim od kojih u dobroj meri zavisi ako ne sudbina a ono ovdašnja pa i svetska svakodnevica. Sadašnja globalna ekonomska kriza potekla je iz Amerike, pa je prilično rasprostranjeno uverenje da odavde treba da počne i oporavak, ali – zasad nema dovoljno sklada između planova Bele kuće i realnosti.

Na prestižnom Univerzitetu Džordžtaun, Obama juče nije krio teškoće, rekavši da će biti još „otpuštanja, gubitaka kuća i muka, dok ne izađemo iz recesije”, ali je ostao pri tezi da se promolio „zračak nade” i da se već vide neki pozitivni rezultati njegovog reformatorskog kursa. Pozvao je naciju na strpljenje i samopregor, koji treba da njegovu setvu optimizma dovedu do berićetne žetve.

Njegove smernice propraćene su takođe – protivrečnostima. Ankete renomiranih istraživača ukazuju visok stepen poverenja, čak do 90 odsto, onome što radi i projektuje, ali je tržište – kao vaga za odnos između proklamacija i realizacija – i dalje vrlo rezervisano.

Podaci za prošli mesec, kako je danas precizirao „Vašington post”, govore da su opale i zarade u trgovinama (najviše u prodaji električnih aparata, za 5,9 odsto, pa u proizvodima auto-industrije – za 2,3 odsto, dok je kupovina odeće smanjena za 1,8 odsto) kao i u vrednosti akcija (za dva odsto) na berzama. Agencija Blumberg dodaje da je već 14. put u poslednjih 15 meseci (u martu za 1,5 odsto) opao promet produkata fabrika i rudnika kao i da su industrijski kapaciteti iskorišćeni sa samo 69,3 odsto, što je najniži nivo u poslednje četiri decenije.

Ekonomsko opadanje je usporeno – kao što pored šefa Bele kuće kaže i guverner Centralne banke Ben Bernanki – ali se nastavlja, konstatuje prestonični glavni dnevnik. Bernanki se takođe potrudio d kaže kako će dolar zadržati dominaciju kao rezervna svetska valuta, čime se suprotstavio najavama da je taj status „zelembaća” ugrožen.

Obama nastoji, zapaža se, da osim bodrenja naroda pogodi još dve mete. S jedne strane da odbaci primedbe republikanskih opozicionara da će zemlju uvaliti u još veće dugove nego njegov prethodnik a njihov doskorašnji predsednik Džordža Buš, a s druge – da suzbije primedbe bliskog mu krila Demokratske partije, da je „suviše suzdržan” iako traži bilionska budžetska ulaganja za oživljavanje privrede i standarda.

Balans mu izgleda solidniji od bilansa. Raznorodne primedbe se u međusobnoj oporosti uravnotežuju brže, čini se, nego očekivanja i rezultati.

Obama je, podseća se, od Buša nasledio nepovoljniju zaostavštinu nego iko u modernoj ovdašnjoj istoriji primopredaje vlasti. Ratove u Iraku i Avganistanu, finansijsku i socijalnu krizu, pad uticaja Vašingtona u svetu…

Ali, od njega se očekuje, zato je i izabran, da stanje popravi i da se poboljšanje oseti relativno brzo – ako ne za prvih sto dana, koji se navršavaju ovog meseca, a ono bar ove godine. Nije izvesno da će mu to uspeti.

Bivši šef ekonomskog tima Međunarodnog monetarnog fonda, a sada profesor preduzetništva na uglednom Masačusetskom institutu za tehnologiju, Sajmon Džonson napisao je u mesečniku „Atlantik” da se Amerika neće oporaviti sve dok ne raskrsti s „finansijskom oligarhijom koja blokira reforme, koristeći stečeni uticaj na političare”. Po njemu, ovdašnja ekonomska kriza je „šokantno slična” prethodnim potresima u Južnoj Koreji, Maleziji, Rusiji i Argentini…

Takva poređenja iznosi u odeljku pod međunaslovom koji sugeriše da i Amerika može da postane „banana republika”. Razrađujući opširno razne opasnosti iz sadašnje krize po Ameriku i svet, on se poziva i na reči, nedavno preminulog, ruskog ministra (1993–1994) finansija Borisa Fjodorova da „konfuzija i haos pogoduju interesima moćnih da uzimaju stvari… nekažnjeni i za nezakonite postupke.

Džonson, kao jedan od sada mogućnih crnih scenarija, pominje eventualni kolaps bankarskog sistema u srednjoj i istočnoj Evropi koji bi se onda proširio po kontinentu pa i Amerikom. Uobičajeno je viđenje ovde, dodaje, da sadašnja kriza u Americi neće dostići razmere Velike depresije (počete pre 80 godina, a okončane u Drugom svetskom ratu), ali „to nije tačno”. Svet je sada, opominje, mnogo više isprepletan nego onda… Uz „zračak nade”…