Kad „prorade" muzički geni

Nedavno je slavni muzičar Pol Makartni, govoreći o uspehu svoje ćerke Stele Makartni, poznatog modnog dizajnera, rekao: „Za to su zaslužni geni!”. Da u tim rečima ima istine, jasno je već na prvi pogled. Ako pokušate da zaronite malo dublje i prisetite se svih onih uspešnih muzičkih dama ili gospode čiji su očevi i majke takođe uspešni, shvatićete da je lista nepregledna. I da karijere roditelja jesu odredile životne puteve dece.

Bez obzira na predubeđenja običnih smrtnika da je deci poznatih lakše, jer im je sve kao na dlanu, oni često govore da im je, baš zbog toga, neuporedivo teže. Jer, kako se nositi sa bremenom poznatog roditelja i koliki je pritisak na decu da pokušaju da dostignu ili prevaziđu uspeh popularnih očeva ili majki?

Koliko je biti dete slavnih roditelja mač sa dve oštrice svedoče brojni primeri. Setimo se legendarnog Frenka Sinatre i njegove ćerke Nensi, koja je i sama napravila uspešnu muzičku karijeru. Ili Džulijana i Šona Lenona, sinova Džona, koji u pokušajima da urade nešto u svetu muzike nisu daleko dogurali ostavši u senci slavnog tate.

Lajza Mineli nasledila je talenat, glas i stas majke Džudi Garland. Sa samo 16 godina rešila je da ode od roditelja i preseli se u Njujork da bi sama napravila karijeru. Roditelji su se složili, ali nisu hteli finansijski da je podrže. Frenk Sinatra joj je poslao 500 dolara koje nije htela da primi. I zaista je uspela sama, iako je to značilo da treba da peva od hotela do hotela, ili da spava na klupi u parku. Već sa 19 godina dobila je prvu nagradu Toni, a sa 26 i Oskara.

– Citiraću majku: „Realnost je nešto iznad čega treba da se izdigneš”. Zaboravila sam ružne stvari i sećam se samo lepih – rekla je svojevremeno. Ponosna je što se pokazala kao jača ličnost od majke i više voli da priča o ocu Vinsentu Mineliju. Često kaže da joj je „majka dala energiju, a otac snove”.

Natali Kol je, pokušavajući da izađe iz senke poznatog oca, Neta Kinga Kola radila svakakve gluposti, koje je umalo nisu koštale života. Kokain, prekomerne količine tableta i pića… Posle meseci lečenja i savetovanja otkrila je da su poroci bili način da uguši demone u njoj koji su joj govorili da nije dovoljno dobra. Pitala se da li o njoj pišu zbog legendarnog tate, iako je do 30. godine uspela da osvoji tri Gremi nagrade i objavi pet ploča koje su dostigle zlatan tiraž.

– Nisam znala da li me ljudi vole zbog mene ili oca. Mrzela sam sebe i zato sam radila sve te strašne stvari. Godinama sam bežala od očevog belega. A onda se sve promenilo.

(/slika2)Zato je Natalin album „Unforgettable”, na kome se nalazi i njen „duet” sa ocem, posveta Netu i trijumf u borbi da zavoli samu sebe.

Nedavno preminuli Moris Žar komponovao je muziku za remek-dela, kakva su „Lorens od Arabije” ili „Doktor Živago”, i bilo je nemoguće da se i sin, Žan Mišel, ne zarazi notama. Borio se sam i postao pionir elektronske muzike i sint-popa.

– Moj tata je napravio revoluciju u savremenoj muzici. Drago mi je što imam mogućnost da očuvam sećanje na oca – izjavio je nedavno Žan Mišel Žar.

Jedan od najpoznatijih indijskih muzičara, majstor na sitaru Ravi Šankar deo je prave muzičke dinastije. Ćerku Anušku upoznao je sa sitarom i ona već godinama suvereno vlada žanrom world music, a druga ćerka, mlada Nora Džons, dokazala se u potpuno drugačijem pravcu.

Kada je 2003. godine Nora debi album „Come Away With Me” prodala u šest miliona primeraka i dobila osam Gremi nagrada, otac je bio ponosan na nju.

– Dok je bila dete znao sam koliko je talentovana i toliko sam srećan što je ljude širom sveta šarmirala svojom muzikom. Nora je odrasla u Americi i zato nisam zaslužan za muziku koju pravi.

Nora je dete iz vanbračne veze Šankara sa njujorškom producentkinjom Sju Džons. Međutim, čitavu deceniju nije bila u kontaktu sa ocem. Tek pre pet godina su se pomirili.

Za Enrikea Iglesijasa u detinjstvu nije bio teret to što mu je otac, pevač Hulio, slavna ličnost. Iako je postigao još veći uspeh od oca, muzikom je počeo da se bavi želeći da eksperimentiše. Znao je da bi ga roditelji odvratili od te ideje.

– Znam da se mnogima to čini čudnim, ali on nikada nije bio na mom koncertu. Mi se retko viđamo, ali volim ga i poštujem više nego bilo koga.

Kada vam je otac Žoao Žilberto, majka Mjuča, a maćeha Astrud, zahvaljujući kojima je brazilska bosa nova osvojila svet, nije lako dokazati se. Ali, Bebel Žilberto je strpljivo radila. Podrška porodice nije bila presudna za nju. Iz rodnog Brazila otišla je u Njujork da bi pobegla od poznatog prezimena.

– U Brazilu sam prodala pedesetak hiljada albuma, što nije mnogo. A samo zato što me svi posmatraju kao ćerku Žoaoa. Na moje koncerte dolaze cele porodice. Roditelji obožavaju mog oca, a njihova deca su moji fanovi. E, tada sam najponosnija...

Brojni su primeri uspešnih muzičkih dinastija i u nas. Za Senku i Zafira Hadžimanova, koji su i sami prošli „sito i rešeto” na muzičkoj sceni, nije bilo drugog do da podrže sina Vasila u nameri da krene njihovim stopama. Kako je jednom rekao Zafir Hadžimanov, Vasil je opravdao njihovo poverenje.

I Ognjan Radivojević potiče iz muzičke porodice. Otac mu je poznati kompozitor Rade Radivojević, a i deda i pradeda bili su muzičari. Rade je jednom istakao da je ponosan kada ga predstavljaju kao „tatu Ognjana Radivojevića, jer bi sebe smatrao neuspešnim da on nije otišao dalje u muzici”.

Jedna od najpoznatijih muzičkih porodica jeste porodica Kovač. Iako su imale „opterećenje” jer im je otac Kornelije Kovač, jedan od naših najvećih kompozitora i osnivač „Korni grupe”, Aleksandra i Kristina Kovač uspele su da sa svojim duetom K2 ozbiljno razdrmaju domaću muzičku scenu, a zatim nastavile uspešno da plivaju u solo vodama. Kornelije je ponosan na ćerke, iako su mnogi govorili da im je on sve „sredio”.

(/slika3)Naš proslavljeni trubač Boban Marković svoju virtuoznost preneo je i na sina Marka. Ali, nije želeo da mu sin bude trubač. Nije hteo ni da ga uči da svira, jer je smatrao da muzika nije siguran posao i da treba da završi školu.

– Ljudi koji nisu slušali mog sina Marka Markovića mislili su da ima privilegije, što uopšte nije tačno. Ja sam mu „poklonio” orkestar za njegov 18. rođendan i to ne zato što je moj sin, već zato što smatram da je daleko bolji solista od mene. U to se uverila cela Evropa i svi se slažu da je moderniji od mene. Mene to čini srećnim i veoma ponosnim ocem – ističe na kraju Boban Marković.