Pecanje u lavoru

Ako jedan ribolovac želi da ode nekud na pecanje, mora dobro da razmisli.

Ne to gde dobro riba radi, već gde važi njegova skupo plaćena dozvola za sportski ribolov.

Ribolovni tereni su trenutno tako podeljeni da ako hoćete da pecate na celoj teritoriji Srbije potrebno vam je čak oko 300 evra. Pa i ako stanujete u Beogradu morate imati bar dve dozvole. A to košta oko 10.000 dinara.

Za celu Ameriku na otvorenim vodama dozvola košta, kažu, oko 20 dolara.

Ko zna šta će se desiti sledeće godine, kako je krenulo ribolovci će loviti sa jednom dozvolom u sopstvenom lavoru.

Interesantno je da se ove godine ponovo pojavila članarina Ribolovačkog saveza Srbije! To se zna, ali se ne zna čije interese štite. Sportski ribolovci ih nisu birali, to tvrde mnogobrojna udruženja sportskih ribolovaca.

Novi zakon o ribolovu će se uskoro doneti. Predlog nisu videle organizacije sportskih ribolovaca, a dotle oni koji uzimaju novac ne znaju čak ni na koju stranu naše reke teku, a jedino čuvari obavljaju savesno svoj posao. Međutim, upravljačima ili zakupcima voda, a prvenstveno mislim na Dunav i Savu, nije poznato da moraju da prate kvalitet voda, eventualne zagađivače, odnosno da se domaćinski ponašaju.

„Sreća” je što industrija ne radi pa je zagađivača malo, te je i to razlog što još ima malo ribe u našim rekama, inače reke bi nam izgledale kao Veliki bački kanal kod Srbobrana.

I onda tvrde da su ribolovci ti koji izlovljavaju.

Moramo se pitati:

1. Da li upravljači voda znaju koliko je dozvola privrednim ribolovcima (ribarima) na određenom terenu izdato, da li je to mnogo ili malo?

2. Imaju li oni ihtiologe koji prate razvoj, kvalitet i uzrast svih vrsta ribe?

3. Znaju li uopšte kada se koja vrsta ribe mresti? I gde se mreste?

4. Da li su, gde i koliko u zadnjih deset godina poribili tokove reka?

5. Dalje da i ne nabrajamo, od oduzimanja upravljanja vodama Save i Dunava Ribarskom gazdinstvu Beograd „Srbijavode” su loše radile svoj posao, pa je vrhunac gluposti načinjen kada su dale vode u zakup. Svi uzimaju, a vode se siromaše.

Interesantno je da je za poslednjih pet godina Dunav od Smedereva do Pančeva poribio Predrag Janković, sportski ribolovac, sopstvenom ribom sa deset kofa šaranske mlađi. Danas je on predsednik Udruženja „Gročica” Grocka.

Lepo je to što je novom uredbom zabranjeno loviti ribu čije izumiranje preti. Ali je to trebalo uraditi pre izdavanja ribolovnih dozvola.

Dozvole moraju biti jedinstvene za sve, ujednačene ne sa cenom već sa propisima koji će važiti za celu Srbiju. Pa čak ujednačene i sa Hrvatima i Rumunima. Ako za nas važe granice, za ribu to nije slučaj.

Inače, ribočuvari bi, sem što kontrolišu nas ribolovce, morali da kontrolu vrše tako što će prijavljivati istovar smeća, fekalija i ulja, mada tvrdim, a i lično sam se uverio prijavljujući ih, da to nije interes zakupaca voda.

I na kraju, dokle će se na našim pijacama i po restoranima prodavati riba ispod mere i dokle će privredni ribolovci, odnosno preprodavci koji na pijacama prodaju ovu ribu biti nekažnjeni. Imaju li oni, i vlast koja im to dozvoljava imalo obraza.

Tekst i fotografija