Do 700 pregleda dnevno

Urgentni centar Kliničkog centra Srbije, u kojem se dnevno obavi od 550 do 700 pregleda pacijenata, obeležava ovih dana dve decenije postojanja. Za dve decenije rada, zaposleni u ovoj ustanovi ukazali su pomoć oko 3.500.000 ljudi, a broj pacijenata koji kucaju na vrata ove kuće se iz godine u godinu povećava. Samo 20 odsto njih dovezu kola Hitne pomoći, dok 80 odsto bolesnika dovodi neko od članova porodice.

Prof. dr Branislav Stefanović, direktor Urgentnog centra KCS, kaže da je ustanova na čijem je čelu već postala prepoznatljiva u javnosti kao vrhunska za sve oblasti urgentnih stanja u medicini.

– Otvoreni smo 3. decembra 1987. godine i nikad nismo zatvorili vrata. Kako je Beograd "prerastao" sebe, tako je i naša ustanova prerasla ideju da bude otvorena samo za Beograđane, već je postala referentna za celu Srbiju. Dolaze nam najteže oboleli iz svih delova zemlje, kao i sa Kosmeta i iz Republike Srpske. Gotovo da nema stanovnika Srbije kome neko od članova porodice, rođaka, prijatelja, kolege nije boravio u našoj ustanovi – istakao je dr Stefanović.

Prema njegovim rečima, ovaj centar funkcioniše u saradnji sa drugim dežurnim bolnicama, ali je činjenica da 55 odsto od ukupnog broja zbrinutih pacijenata u svim klinikama završi upravo u Urgentnom centru. O njima je do sada vodilo računa 1.200 zaposlenih, odnosno 200 lekara i 650 medicinskih sestara.

– Problem je što nam se često obraćaju pacijenti koji mogu problem da reše u urgentnim službama domova zdravlja ili u regionalnim centrima. Ipak, nikad nismo vratili nijednog pacijenta. Svakome otvorimo zdravstveni karton, pregledamo ga i obavimo dijagnostičke procedure. Bilo bi dobro kada bi se striktno poštovao raspored prijema pacijenata u ustanovu koja je najbliža mestu stanovanja, jer bismo više pažnje mogli da posvetimo "najtežim" pacijentima. Recimo, oko 700.000 stanovnika prekosavskih naselja kolima Hitne pomoći prolazi klinike "Bežanijska kosa" i "Zemun" i dolazi kod nas – rekao je direktor Urgentnog centra.

Lekari ove ustanove zbrinjavaju teške povrede građana zadobijene u saobraćajnim nesrećama, ili industrijskim postrojenjima, kao i teško obolelim pacijentima zbog patoloških procesa u organizmu, ali i onima koji traže pregled zbog manjih ogrebotina. Dodatni pritisak stvaraju građani koji nemaju svoj dom, narkomani i alkoholičari.

– Radimo u staroj zgradi koja je izgrađena početkom prošlog veka, pa je sasvim jasno da su u njoj i instalacije dotrajale, kao i da je na nekim odeljenjima neodgovarajući smeštaj. Stalno nešto dograđujemo. U dogovoru sa Ministarstvom zdravlja i upravom KCS od 1. januara "ulazimo" u projekat preuređenja operacionog bloka i jedinice centralne intenzivne nege, a paralelno sa tim ćemo urediti sobe u stacionaru. Aparati u Urgentnom centru rade 24 sata, a samim tim je i kraći njihov vek trajanja. Zbog toga ćemo početi i obnavljanje opreme, a očekujemo da dobijemo još jedan skener. Na postojećem dnevno obavimo između 40 i 80 pregleda, što je više od svih svetskih standarda – smatra dr Stefanović i podseća da je ova kuća nastavna baza Medicinskog fakulteta.

Urgentnom centru nedostaje angio-sala, koja je veoma skupa, kao i novi aparati za anesteziju. Ipak, to ne sprečava lekare da upravo na ovom mestu sprovode jedinstveno lečenje pacijenata četiri sata posle proživljenog šloga, a primenjuje se i specijalna metoda lečenja pacijenata sa akutnim infarktom srca.

– Ovde radimo "krvav" posao, ali smo činili sve zarad dobrobiti pacijenata. Vlada, Republički zavod za zdravstveno osiguranje i KCS su obezbedili dobre uslove za lečenje, ništa nam ne nedostaje – rekao je dr Dušan Jovanović, zamenik direktora ove ustanove, naglasivši da će jubilej Urgentnog centra biti proslavljen 7. decembra za sve zaposlene u toj kući, kao i 14. decembra svečanom akademijom za ugledne zvanice.