U klupsko članstvo samo uz – preporuke

Naša sportska rukovodstva su u nebranom grožđu. Prilike su se iz korena izmenile, pa model iz doba socijalizma više nije delotvoran.

Na pitanje čime ga zameniti još nemamo odgovor. Uzore vidimo u inostranim klubovima, a zaboravljamo da ono što cveta u jednom podneblju, ne mora i u drugom.

Kalemari klubova kod nas ne pokazuju zanimanje za naše stare sorte, iako su obilato davale plodove. Od njih mogu da se uzmu pelceri, koji bi se primili i u sadašnjim uslovima. U poslednje vreme se, na primer, lome koplja oko  članova kluba i njihovih prava i obaveza.

Evo kako su to predviđala Pravila (na žalost, odavno je u upotrebi tuđica: statut) Beogradskog sport kluba iz 1932. Odeljak „Članovi” počinje razvrstavanjem: „Članovi Kluba mogu biti: a) osnivači, b) počasni, v) dobrotvori, g) utemeljači, d) redovni i đ) pomažući” (čl. 4).

U petom članu su nabrojani osnivači (klub je osnovan 1911. i postojao je do 1945), a u šestom je dat kriterijum za drugu grupu: „Počasni članovi mogu biti samo oni koji su svojim zaslužnim radom doprineli napretku kluba i njegovim ciljevima. Počasne članove bira Skupština, po predlogu Upravnog odbora i to: za počasnog pretsednika, ili počasnog člana”.

U sedmom je istaknuto: „Dobrotvorima postaju oni članovi koji polože klubu jednom za svagda u novcu ili materijalu 5.000 dinara. Utemeljačima, pak, postaju oni članovi koji na isti način polože klubu 2.000 din.” Naredni član kaže da o njihovom prijemu rešava Upravni odbor, a sledećim se saopštava da su sve te grupe članova oslobođene plaćanja članskog uloga.

Deseti član glasi: „Redovni članovi su oni koji aktivno učestvuju u sportskom vežbanju i utakmicama, ili su na drugi način lično angažovani u radu i funkcijama kluba”. U čl. 11. piše: „Pomažući su članovi oni koji se kao takvi u klub upišu i redovno plaćaju svoj članski ulog”.

U 12. članu je, iz sadašnjeg ugla, vrlo zanimljiva odredba: „O prijemu u članstvo redovnih i pomažućih članova rešava, po predlogu najmanje jednog redovnog člana, Upravni odbor“. To jest, član kluba nije mogao da postane ko god hoće.

Trinaesti član je propisivao: „Redovni i pomažući članovi plaćaju mesečni članski ulog od 20 ili 10 din. prema odluci Upravnog odbora i pri upisu upisninu od 20 din. Plaćanje članskog uloga obavezno je za članove, ali Uprava može pojedine redovne članove osloboditi plaćanja uloga. Neurednost plaćanja uloga povlači, po rešenju Upravnog odbora, brisanje iz članstva.” Klupski Pravilnik (čl. 11), štampan zajedno sa Pravilima, navodi da od plaćanja članarine mogu da budu oslobođeni „siromašni redovni članovi“.

Četrnaestim članom Pravila je obezbeđeno da „redovni članovi ne mogu biti istovremeno i članovi nekog drugog sličnog sportskog kluba ili kog sportskog foruma, sem po odobrenju Upravnog odbora. Član koji bi suprotno postupio može po rešenju Upravnog odbora biti brisan iz članstva kluba.”

Članovi su imali sledeća prava: „Osnivači, počasni članovi, dobrotvori i utemeljači imaju pravo rešavati na Skupštinama i mogu biti birani za časnike kluba. Ovi imaju pravo na besplatan ulaz za sve priredbe kluba” (čl. 15). „Pomažući članovi imaju pravo rešavanja na Skupština i mogu biti birani za časnike kluba. Oni imaju prava da se koriste onim klubskim povlasticama za koje reši Upravni odbor. Sva prava i povlastice pomažućih članova uslovljeni su urednim plaćanjem članskog uloga” (čl. 16).

U poslednjem članu tog odeljka piše: „Redovni članovi aktivno učestvuju u životu kluba. Oni imaju sva prava koja i svi drugi članovi kluba. Redovni članovi, koji su i članovi pojedinih sekcija, ne mogu biti birani u Upravni i Nadzorni odbor. Sva prava i povlastice redovnih članova uslovljeni su urednim plaćanjem članarine (članskog uloga) ili urednim vršenje dužnosti“ (čl. 17).

U 23. članu (odeljak „Organi kluba“) određeno je da „Skupštinu sačinjavaju svi članovi”. Današnji klubovi bi to mogli da iskoriste kao mustru i bar jedno pitanje skinu s dnevnog reda.

-----------------------------------------------------------

Ginekolog na čelu najčuvenijeg kluba

BSK je izrastao u naš najmoćniji klub pod rukovodstvom dr Svetislava Živkovića (Niš, 1895 – Meljine kod Herceg-Novog, 1978). Član kluba je postao 1923. i odmah izabran za predsednika nadzornog odbora. Posle samo šest meseci ukazano mu je poverenje da bude predsednik upravnog odbora i na toj dužnosti je bio neprekidno do 1938. U dva navrata je bio i na čelu Beogradskog loptačkog podsaveza (1929-1930. i 1935-1936).

Kao ginekolog (poticao iz lekarske porodice) ima je sanatorijum na čijem je mestu sada Ginekološko-akušerska klinika „Narodni front” u Beogradu. U Drugom svetskom ratu je bio zatočen u Mauthauzenu, a po povratku u zemlju se preselio u Herceg-Novi. Iako se tada povukao iz sportskog života njegov doprinos fudbalu nije zaboravljen. Povodom pola veka postojanja Fudbalski savez Jugoslavije mu je 1969. dodelio Specijalnu zlatnu plaketu, a Beogradski fudbalski savez ga je 1970, za isti takav svoj jubilej, nagradio Zlatnom plaketom.

-----------------------------------------------------------

Osnivači Beogradskog sport kluba

U Pravilima BSK iz 1932. kao njegovi osnivači (čl. 5) navedeni su: „Andra Jović, inž., Jevrem Pantelić, žurnalista, Josip Papo, trg., Dimitrije Stamenković, bankar, Đorđe K. Popović, Boško Krstić, Božidar Todorović, Dušan Milošević, Miloš Petrović-Obućina, Nikola Stefanović, Božidar J. Stanković, Mileta B. Nedić i Velibor Andrejević”. U klupskom Pravilniku (čl. 7) izričito je rečeno: „Lista članova – osnivača definitivna je i ne može se povećavati”.

I. Cvetković