Materijalističko naličje vere

"Aleksandra" ruskog doajena Aleksandra Sokurova kojom je svečano počeo beogradski Festival autorskog filma potresno je delo o ratu, a bez ijednog jedinog ispaljenog metka ili ratne scene. Kao oficirskom detetu, Sokurovu je dobro poznato vojničko ustrojstvo što je iskoristio i u nizu ranih dokumentarnih filmova, ali je u "Aleksandri" na jednostavan, ali veoma uzbudljiv način otkrio taj veliki, znojavi i prljavi muški svet u kojem ni mesta ni vremena za emocije nema.

Sokurov je na put u Čečeniju, na pozicije ruskih trupa, poveo baku Aleksandru Nikolajevnu (u vrsnom tumačenju operske dive Galine Višnjevskaje) u posetu unuku-oficiru da bi kroz njene, pre svega ženske, oči gledaocu predočio ne samo surovost ratovanja (većina vojnika su gotovo golobradi dvadesetogodišnjaci) i neudoban život ratnika, svu složenost rusko-čečenskih odnosa, već i moguće trajne posledice neprekidnih sukoba (rastu generacije onih koji umeju da mrze). Atmosferu surovosti i blizine rata, svu prašinu vojničkog logora, otupela vojnička lica, život u ruševinama sjajno je dočarala kamera Aleksandra Burova, sa kojim je Sokurov i ranije sarađivao.

Na Festivalu autorskog filma pažnje je vredan turski, međunarodnim priznanjima (Berlin, Sarajevo...) već nagrađivani film "Takva – strah pred Bogom" Ozera Kiziltana o sudbini skromnog ali istinskog muslimanskog vernika čija je vera stala na klimave noge kada biva angažovan da skuplja najamninu za derviški red. Suprotstavljajući dva sveta – duhovni i svetovni, Kiziltan je kroz Muharemov lik prikazao i sve grehe ljudskog roda. Kontrasti tih svetova odlično su prikazani kroz Muharemovu životnu okolinu: njegova kuća je puna tradicionalnih stvari, od odeće do posuđa, a "radno mesto" u svetilištu opremljeno najnovijim haj-tek pomagalima. Na ovaj način, Kiziltanova "Takva" otkriva i materijalističko naličje vere, propituje odnos čoveka i Boga i postaje film koji na intrigantan način pokreće veliku i važnu temu.

Među filmovima koji nisu za propuštanje je "California Dreamin’", nedovršeni film iznenada preminulog mladog rumunskog reditelja Kristijana Nemeskua (poginuo u saobraćajnoj nesreći). Autor je na simpatičan i humorističan način ispričao tipičnu balkansku priču hvatanja "tog famoznog voza za Zapad". Kazuje kako u zemljama eks-komunističkog režima, iako se pije koka-kola i vlada brendomanija, baš i ne teče mleko demokratije već vladaju korumpirani političari i uhranjena birokratija. U 155 minuta, prema istinitom događaju, film priča o vozu koji je 1999. godine prevozio američke vojnike i svu potrebnu NATO ratnu opremu ka Kosovu, ali je bio zaustavljen usled birokratskog haosa u jednom selu "Bogu iza nogu".

Seoska zajednica na komičan način nudi dobrodošlicu Amerikancima, očekuje se profit, rađaju se ljubavi, ali na videlo izlaze i stari seoski sukobi i otkriva pravi razlog zaustavljanja voza. Po isteku pet burnih dana, on nastavlja svoje putovanje. Ostaju slomljena srca, zaboravljeni snovi i građanski rat.

Poklonike pank-rok scene kasnih 70-ih 20. veka sigurno će radovati "Kontrola" holandskog fotografa i reditelja Antona Korbijna, biografski film o kontroverznom mladom muzičaru kratkog života – Janu Kertisu, lideru grupe "Džoj Divižen". Crno-belim izrazom, mračnom atmosferom koja u potpunosti odgovara muzici ovog benda, bez mnogo efekata, Korbijn nudi prilično mirnu (Kertis je zasijao tek posle smrti), ali i tužnu filmsku biografiju.

Doslovno razapet između ljubavi prema dvema ženama, supruzi Debi i belgijskoj diplomatkinji Anik, između nuspojava medicinske terapije kojom je lečio epilepsiju i nastupa koji su trošili njegovu energiju, 23-godišnji pevač (u filmu ga tumači nama nepoznati glumac Sem Rajli) odlučio je da napusti svet agonije uz pesmu "Idiot" Igija Popa. Razlozi Kertisove patnje i samoubistva u filmu su dati prilično jednostavno, ispod očekivanog od priče o harizmatičnom pevaču dubokog glasa, autoru depresivnih stihova o ljubavnoj patnji, melanholiji, supkulturnoj izolaciji, gorčini i smrti. Ipak, visoke ocene zaslužuje čas oštra čas fino nijansirana crno-bela filmska fotografija koja savršeno oslikava Mančester i Englesku 70-ih (direktor fotografije Martin Rue), stihove, muziku, nastupe i odeću "Džoj Divižena" i samog Kertisa koji je postao mit...