Tiha rehabilitacija biskupa Rožmana

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 20. aprila – Pošto je pre dve godine slovenačka desnica uspela u naporu da poništi presudu izrečenu ljubljanskom biskupu Gregoriju Rožmanu i prvaku narodne stranke Mihi Kreku pod izgovorom „obnove procesa montiranog od strane komunističkog režima”, Okružni sud u Ljubljani objavljuje da je netom obustavio procesuiranje kažnjive radnje zbog „posebnih pravnih okolnosti koje onemogućavaju gonjenje”. Posebna „okolnost” na koju se sud poziva jeste da su obojica optuženih – mrtvi.

Tako je, baš kao što su stranke levice upozoravale oktobra 2007, „ispod žita, pomoću ‘pravne rupe’, izvršena tiha rehabilitacija biskupa Rožmana i Mihe Kreka”. To znači da naredna pokolenja više neće učiti da je Slovenačku katoličku crkvu (SKC) tokom Drugog svetskog rata vodio zločinac i kolaboracionista fašističkog režima Gregorij Rožman, koji je zaslužan i za vrbovanje domobranskih regruta, niti da je domaću političku emigraciju predvodio zločinac i (vele)izdajnik Miha Krek. Janezu Janši i njegovim demokratama (SDS) uspelo je da posle 18 godina borbe, tačnije od vremena kada je Hrvatska rehabilitovala Stepinca, na mala vrata isposluju rehabilitaciju Rožmana i Kreka.

Iako je izostala sudska redefinicija Rožmanovog lika i dela, odbacivanje optužbi da je učestvovao u ratnim zločinima znači novu, sada pozitivnu ulogu SKC u Drugom svetskom ratu, upozoravaju komentatori. S obzirom da je sud „utvrdio da je u konkretnom slučaju (optužena) osoba pokojna”, za pravosuđe je stvar zaključena. Pride je i državna tužiteljka deo nekadašnje optužnice protiv Rožmana i Kreka u međuvremenu povukla. Saznajemo da je reč o nedelima opisanim pod naslovom „Ratni zločini optuženih”.

Vrhovni sud Slovenije je oktobra 2007, u vreme kada je na vlasti bila desno orijentisana vlada premijera Janše, udovoljio molbi ljubljanske nadbiskupije i poništio pravosnažnu presudu Rožmanu i nekadašnjem lideru narodnjaka Kreku. Sud je vratio slučaj Okružnom sudu u Ljubljani, koji je trebalo da sprovede novo suđenje. Zanimljivo je da se tada javila tek osnovana partija demohrišćana Slovenije koja je na adresu ljubljanske nadbiskupije uputila otvoreno pismo u kome je tražila ponovno suđenje Rožmanu, uz naglasak da je kucnuo čas da crkva (SKC) progovori o moralnoj odgovornosti nekadašnjih verskih vođa i svojoj ulozi u nastanku domobranstva. Demohrišćani su opominjali da činjenica da je Vrhovni sud 2007. otkrio procesne greške na suđenju Rožmanu (u njegovom odsustvu) u Ljubljani 1946, kada ga je Vojni sud na osnovu optužbe za saradnju sa okupatorom osudio na 18 godina zatvora sa prinudnim radom, gubitak građanskih prava po odsluženoj kazni u periodu od 10 godina i zaplenu celokupne imovine – ne sme da posluži kao izgovor da Rožman bude pomilovan u pogledu njegove moralne krivice.

Demohrišćani su tražili otvaranje arhiva i da se otkrije puna istina – da Rožmanu nije suđeno samo zato što je kolaborirao sa okupatorskom vlašću, već zato što je podsticao, moralno i politički nagovarao stanovništvo da se priključi domobranskim (a ne partizanskim) formacijama tokom Drugog svetskog rata. Zato su se mladi Slovenci „u ime i za interese vere upleli u mreže agresora, od njega prihvatili oružje i povinovali njegovim naredbama”, upozoravaju demohrišćani, uvereni da nije dobro da u istoriji ostane zapisano da se Rožman „izvukao” zbog grešaka u vođenju sudskog postupka, što ne razrešava dilemu o njegovoj krivici i moralnoj odgovornosti.

Za prenos Rožmanovih posmrtnih ostataka iz Ohaja u Sloveniju zauzima se i nekadašnji šef slovenačkih komunista i potonji prvi predsednik samostalne države Milan Kučan. Uz uslov da to bude čin iz pijeteta koji ne sme da preraste u politički spektakl.