Ne postoji nesrećna ljubav

INTERVJU: STANISLAV FELDMAN
Stanislav Feldman, uvaženi zagrebački psihijatar i neurolog, koji je još u vreme stare Jugoslavije važio za dobrog poznavaoca muško-ženskih odnosa, specijalno za čitaoce „Politike” otkriva novi pogled na ljubav, koja ne mora da bude uzvraćena po svaku cenu. U svojoj knjizi „Ljubav na drugi pogled” Feldman ističe da je potreba da promenimo osobu koju volimo najkraća prečica da je izgubimo. Inače, ovaj smireni doktor karijeru je počeo sredinom pedesetih godina prošlog veka u psihijatrijskoj bolnici Vrapče u Zagrebu, zatim je osnovao Psihoterapijsko odeljenje, a onda otišao u Švajcarsku, gde je otvorio privatnu ordinaciju. U Zagreb se vratio zbog svoje treće supruge Ane Žube, legendarne spisateljice ljubavnih priča.

Čini se da je danas, više nego ikad ranije, postalo teško naći odgovarajućeg emotivnog partnera. Zbog čega je to tako?

Nisam baš siguran da je ranije bilo lako naći odgovarajućeg emotivnog partnera. Uvek, nekad kao i danas, to je zavisilo od toga šta se od partnera očekivalo. Naravno, razumno očekivanje moralo bi naći razumni odgovor da bi veza bila „odgovarajuća”, a to je, nažalost, retkost. Dovoljno je da jedan od partnera od veze očekuje ispunjenje nerazumnih očekivanja pa da ona brzo propadne, a ako su oba nerazumna trajaće samo neznatno duže. Pronaći odgovarajućeg emotivnog partnera bilo je teško i u vreme moje mladosti. Ako je to, zaista, danas teže, razlog, verovatno, treba tražiti u većoj otuđenosti među ljudima i u materijalnom pogledu koji sve češće odlučuje u izboru partnera.

Zašto dolazi do emotivnih razočaranja? Da li se i kako ona mogu izbeći?

Emotivno razočaranje zbog „nesrećne ljubavi” zapravo ne postoji. Postoji samo razočaranje zbog „nesrećne ljubavne veze”. Uzrok su uvek nerazumna očekivanja od veze. Jer čovek koji voli ne misli da partner mora svakako ispuniti sve što on zamišlja, jedino što on želi jeste sreća voljene osobe pa makar je ostvarila s nekim drugim.

Šta znači ljubav „na drugi pogled”?

To znači da treba objektivno proceniti partnera i dobro razmisliti da li je to ono što se stvarno želi. Jer gotovo svaka ljubavna, erotska veza započinje sa zaljubljivanjem, a zaljubljenost nije ni objektivna ni kritična. Španski filozof Ortega i Gaset ju je s pravom nazvao „kratkotrajna pomućenost uma”. Jer zaljubljeni očekuju da im partner mora ispuniti sva njihova nerazumna očekivanja, što je stvarno nemoguće ostvariti. Zato veze koje se temelje na zaljubljenosti jednog ili oba partnera tako često ne uspevaju. Znao je to i veliki starogrčki filozof Sokrat. Kad su ga pitali šta treba učiniti da se ne bi bilo nesrećan zbog ljubavi na prvi pogled, odgovorio je kratko: „Treba pogledati i drugi put”.

Zašto muškarci danas imaju strah od emotivnog vezivanja?

Prema mom iskustvu, i mnoge žene se danas plaše i izbegavaju emotivne veze. To što ih je manje nego muškaraca rezultat je hiljadugodišnje indoktrinacije koja žene uči da je smisao života svake žene udati se i rađati decu. Iako mnoge žene pokušavaju da spoje neko smisleno zanimanje s pozivom domaćice i majke, većina se ipak drži patrijarhalnih normi ponašanja. Strah od emotivnog vezivanja posledica je opšteg izbegavanja obaveza u današnjem društvu koje se ravna prema pravilu: obogatiti se što pre sa što manje upornosti i truda.

Žene često veruju u „sudbinsku ljubav”, dolazak „pravog muškarca”. Da li to postoji ili je reč o zabludi?

„Sudbinska ljubav s pravim muškarcem” je prikrivena podla prevara žena još od doba romantike 19.veka u Evropi. Bila je to istovremeno jedna od prvih izvojevanih, još nepotpunih sloboda žena, koje su konačno mogle javno da govore i istupaju. To poboljšanje položaja žena u društvu bilo je prethodnica većih promena nabolje u sledećem veku. Ali „romantična ljubav” s onim „pravim” koga će ženi odrediti sudbina a koja se rodila u to vreme nije mogla prikriti licemerstvo muškaraca. Dok su s jedne strane javno pokazivali galantno ponašanje nasleđeno iz trubadurskih vremena, s druge strane su jedva prikrivali prezir i omalovažavanje žena zbog njihovih navodnih slabosti, prevrtljivosti i zloće. A to se u glavama mnogih muškaraca nije promenilo ni danas.

Kako onda možemo otkriti enigmu zvanu ljubav?

Ostavite voljenoj osobi slobodu da ostvari svoje životne planove kako ona želi. Poštujte je i podržavajte u njenoj težnji da bude samostalna. Ali ne menjajte ni vi vaš pogled na život i vaše planove. Ako to ostvarite, otkrili ste „enigmu zvanu ljubav”!

Postoji li formula ljubavne sreće?

Naravno da postoji. Treba shvatiti šta je stvarno ljubav i ostvariti je. No da, potrebna je još samo „sitnica”, naći odgovarajućeg partnera koji takođe zna šta je ljubav.