Kolariću, paniću...

Da li vam je posle gledanja „Insajdera” bila nešto jasnija situacija oko „Luke Beograd” i budućnosti dunavskog priobalja podno Dorćola? Teško da jeste... Ne zato što se Brankica Stanković i ekipa Televizije B 92 nisu pošteno potrudili da razmrse klupko republičkih, gradskih, tajkunskih, kao i privrednih, urbanističkih, ekoloških interesa spletenih u ovom slučaju, nego stoga što je on vezan u gotovo mrtav čvor.

Svako je od mnogobrojnih sagovornika toliko zdušno branio svoju poziciju i svaka zainteresovana strana tako ubeđeno plasirala sopstvene argumente da mišljenje građanina – laika neminovno vrluda povećavajući opštu zbunjenost. Jedino što pri svemu jača jeste uverenje da tu nisu sasvim čista posla, da je opravdana sumnja u altruističke namere igrača ove igre i da, na žalost, niko od njenih učesnika ne zaslužuje puno poverenje javnosti.

Čim su u skupštinskoj sali radikalski poslanici otvorili dosije „Luka Beograd” iznevši podatke o nepravilnostima koje prate, kroz godine, proces privatizacije, ukazala se izazovna tema za medije. Televizija B 92 s njom se najčvršće uhvatila u koštac posvetivši joj nekoliko emisija i po svoj prilici će nastaviti da isteruje na čistac činjenice u ovoj političko-ekonomskoj zavrzlami. Dodatni motiv za autore mogao bi da bude to što neke zvanične odluke još nisu konačno donete, pa bi doprinos medija u utvrđivanju istine mogao da utiče na javno mnjenje i, u krajnjem, zaštiti interes građana (novac koji se pominje kao moguća šteta za poreske obveznike iznosi, kažu, dve i po milijarde evra).

 Raniji istraživački napori „Insajdera” ticali su se mahom ratne i mafijaške prošlosti. Saznanja post festum nikako nisu na odmet, bar za pametne i dobronamerne koji su spremni da greške ispravljaju ili da na njima uče. No sada se pružila prilika da se dela in vivo, odnosno da se svojom medijskom moći jedna televizija uključi direktno u „stvaranje stvarnosti”.

Ukoliko i takvo verovanje u snagu medija, u postojećim političkim prilikama, nije ravno iluziji. Jer šta drugo čine svi ti „Poligrafi”,„Upitnici”, „Svedoci”, „Utisci nedelje”, sve emisije ciklusa „Problem”, „Direktno”, „Intervju gledalaca”, „Da. Možda. Ne.”, „Signali” nego što pokušavaju da budu u službi građana i odgovorne prizovu odgovornosti. Nije tu dosad preskočena nijedna tema koja se ticala sveprisutne korupcije, gazdovanja građevinskim zemljištem, (ne)racionalnog ulaganja zajedničkih para, ispravnosti tendera za mostove i autoputeve, finansiranja stranaka, trgovačkih monopola, stvarnog obima stranih investicija, zloupotreba pri sukobu interesa...

A ipak, njihov ukupan učinak nije očekivano delotvoran. Nije se značajnije maklo iz situacije kojoj odgovara ona dečja pesmica koja glasi: „Kolariću, paniću, pletemo se samiću, sami sebe zaplićemo, sami sebe rasplićemo”.

Do tog raspleta još se, na žalost, nije stiglo. Zato „Insajderi”, „Poligrafi”, „Upitnici”, „Svedoci”, „Utisci”, „Problemi”, „Signali” i ini moraju dalje…