Galeano: Pljačka traje vekovima

Od našeg dopisnika

Vašington, 22. aprila – Uzalud je tražite, rekao je ljubazni prodavac u ogromnom dvospratnom „Bordersu”, kada je proverivši na kompjuteru konstatovao da će „Otvorene vene Latinske Amerike”, urugvajskog pisca i novinara Eduarda Galeana, biti teško naći u bilo kojoj od stotinak prodavnica u lancu „Borders” knjižara u okviru vašingtonskog regiona.

Isto je i sa nezavisnom prodavnicom „Politiks end proz”. A tri knjižare koje su se u gradskom jezgru američke prestonice specijalizovale za levičarsku publicistiku i literaturu, „Busbojs end poets”, kažu da su sve Galeanove knjige na engleskom preko noći rasprodate. Prodavci knjiga u Vašingtonu uvek su upoznati sa aktuelnim događajima: onog trenutka kada je Čaves predao Obami na poklon Galeanovu knjigu( U Trinidadu, na sveameričkom samitu), „Borders” je izneo sve zalihe, jer su za njom pohrlile mušterije, kaže Džim Hejstings, mlađani prodavac u ispostavi na Čevi Čejsu.

Ovu „Bibliju latinoameričke levice”, Galeanove „Otvorene vene…” pisane još daleke 1971. odavno imam u svojoj biblioteci na originalnom španskom jeziku, pa neću morati da čekam da podstaknuta tržišnim izazovom, retkim u ovo vreme, novi vrući primerci stignu do političke prestonice.

Kako to da Latinska Amerika, koju su španski osvajači nazvali Eldoradom („Pozlaćena zemlja“), tako bogata prirodnim resursima, vekovima preživljava u bedi i poniženjima, pita se ovaj šezdesetoosmogodišnji urugvajski intelektualac u „Otvorenim venama…” koje su podeljene u tri poglavlja. Već su ova tri podnaslova „Sto miliona dece u oku uragana”, „Podzemni izvori vlasti” i „Razvoj je putovanje sa više brodolomnika nego navigatora” sažeti Galeanovi odgovori.

Galeano optužuje ekonomsku nepravdu i svetske centre ekonomske moći da su pet vekova isisavali ceo materijalni i ljudski kapital iz Latinske Amerike. Svaka zemlja ima svoju tragičnu priču u odnosima sa „Velikim bratom”. Kada je o sada aktuelnoj Kubi reč, od koje Vašington traži da oslobodi političke zatvorenike i poštuje ljudska prava kako bi poluvekovni embargo bio podignut, Galeano navodi reči nekadašnjeg američkog ambasadora Erla Smita koji je pred senatskom komisijom u Vašingtonu svedočio kako je Havana izgledala pre dolaska Fidela Kastra na vlast:

„SAD su praktično upravljale celom zemljom, američki ambasador imao je više uticaja nego ministri, to je po moći bio drugi čovek na Kubi, odmah iza predsednika, a nekad i ispred njega”, citira se američki ambasador koji je i sam bio na nivou predsednika Kube.

U zemlji crnog stanovništva, na Haitiju, koja je prva izvela pobedničku pobunu protiv ropstva, ono je ponovo uvedeno kad su je Amerikanci okupirali, piše Galeano. „Uveli su rasnu segregaciju i zaveli režim prinudnog rada, prilikom jedne pobune izrabljivanih Haićana pobili su hiljadu petsto radnika (po analizi američkog senata iz 1922. godine)… A kada je tamošnja ’lokalna’ vlada odbila da nacionalnu banku pretvori u ispostavu njujorške Siti banke, Amerikanci su suspendovali plate predsedniku i ministrima kako bi ih naterali da se predomisle…

Galeano detaljno opisuje kako su od kafe, kaučuka, pamuka, banana, zlata, srebra, bakra i šalitre, profitirale zemlje potrošači, a uništavane zemlje proizvođači. On opisuje kako je američka „frut kompani” postala suvereni vladar mnogih karipskih državica: u njima su se smenjivali diktatori koji su vladali uz pomoć Vašingtona. „U takvom kraljevstvu apsurda, prirodne katastrofe pretvaraju se u blagoslov neba za zemlje proizvođače”, piše Galeano. Dolazi do poskupljenja na svetskom tržištu i tako se mobilišu akumulisane rezerve.

Velike hladnoće uništile su setvu kafe u Brazilu 1969… Upravo je zato Brazil uspeo da svoja skladišta rastereti 60 miliona vreća kafe koje je država držala u rezervama braneći se od daljeg pada cena. To je tada bilo ravno dvema trećinama brazilskog spoljnog duga. Da nije bilo mraza, Brazil bi morao ove zalihe crnog napitka da spali… Primera ima na pretek – i u novijoj istoriji Latinske Amerike. A lukavi Čaves koji je ovog puta sa novim predsednikom SAD hteo da bude fini, preko knjige koju je poklonio, kao da je hteo da poruči Vašingtonu: prestanite da pljačkate Latinsku Ameriku.

Zorana Šuvaković