Ravi Koltrejn, naslednik legende

DžEZ SKICE
Saksofonista i kompozitor Ravi Koltrejn, drugi sin Džona i Elis – najslavnijeg para u istoriji džeza – ušao je u džez društvo pod patronatom Elvina Džonsa, omiljenog Džonovog bubnjara, 1991. godine.

Osamnaest godina kasnije, posle pet solo albuma i učešća u stotinak tuđih projekata, muzički svet više nije u dilemi. Prema rečima Dena Ouleta, kritičara časopisa Down Beat na čijoj se naslovnoj stranici Koltrejn našao pred izlazak novog albuma „Blending Times“: „Sledeći Trejn nalazi sopstveni izraz“.

U duhu filozofije Dalekog istoka(ime je dobio po indijskoj legendi sitra Raviju Šankaru), Koltrejn junior strpljivo čeka šansu. Kada je stigao u Njujork, počeo je da uči zanat od ljudi kojima je bio okružen. „Prvi među njima bio je Elvin Džons. Majstor, veliki čovek izvan života i vremena. Bio je to drugačiji tip energije, na koji si morao da odgovoriš“ – ispričao nam je u razgovoru koji smo vodili povodom izlaska novog albuma.

Jednako značajan bio je susret sa Stivom Koulmenom. „Njegovo srce kuca u ritmu Parkera, Koltrejna ili Rolinsa, ali ćeš, slušajući ga, uvek čuti Stiva Koulmena. Radili smo jednu njegovu pesmu, koja je bila potpuno zasnovana na kompoziciji Sonija Rolinsa, a da toga uopšte nisam bio svestan, dok mi nije pokazao paralele i asocijacije.“

Klasična škola, slušanje muzike, ili živi susreti – šta više pomaže u sticanju sopstvenog izraza?

„U školi dobijaš neophodnu osnovu, ali kodifikovanu ideju, pa, iako ne pričaju istim jezikom, studenti počnu da zvuče isto“, primećuje Ravi Koltrejn. „Slušanje ploča je nekad bio jedini mogući način učenja. Mladi muzičar bi transkribovao muziku koju bi čuo, pokušavajući potom da je odsvira. Ali, ako imaš priliku da se zatekneš u okruženju onih koji su zaista stvarali ovu muziku, poput Elvina, ili Mekoja Tajnera, Džeka Didžoneta, Džordža Koulmena, Meksa Rouča ili Džimija Hita, drugačije ćeš razumeti celu stvar. Reči koje koriste drugačije su od onih koje smo naučili u školi. I često, taman kad pomisliš da je iza nekog posebnog zvuka ili motiva stajala visoka nauka, on ti kaže da je tog dana u studiju bio vrlo indisponiran, ili da mu jedna tipka na saksofonu nije radila, pa je morao da se dovija na netipičan način.“

Svaka priča sa Ravijem pre ili kasnije dolazi na temu uticaja njegovih roditelja. Koliko ga je njihova slava opteretila? „Ja sam odabrao muziku zato što sam tako hteo, a ne da bih zadovoljio očekivanja društva ili porodice.“ Sa takvim stavom, uticaji su imali pozitivan predznak. Najpre očev uticaj: „Možeš da pustiš njegovu ploču i razmišljaš samo o solo deonici, ili o finalnom proizvodu. Ali mene zanima šta mu se dešavalo u životu da bi došao do toga? I onda poželim da se ugledam na taj proces stvaranja, umesto da oponašam konačni proizvod.“

Uticaj majke Elis Ravi smatra najvećim, i u svirci, i u životu. „Nikad me nije gurala u muziku, ali je umela da me podrži kada sam poželeo da se njome bavim. Odrastao sam osluškujući klavir i orgulje na kojima je svirala u kući za svoju dušu, u ime ljubavi prema muzici. I shvatio sam da funkcija muzike nije samo da obezbedi novac od kog ćeš moći da živiš, već mnogo više – da je muzika način izražavanja.“

I uspeo je da nađe sebe. „Shvatio sam da se nikad neću osećati udobno u pokušaju da budem tradicionalni bibaper. Umesto da se upuštam u dilemu šta je, a šta nije džez, želim da pristupim muzici potpuno otvorenog uma. Često puštam da ona spontano proistekne iz procesa improvizovanja, što je onda učini originalnom.“ Stupajući u solo karijeru, uvek je okružen izvrsnim saradnicima, kojima ostavlja veliku slobodu. „To je zato što sam uvek umoran... Šalim se, naravno. Od Parkera, Majlsa, Dizija, Monka, Koltrejna ili Rolinsa smo naučili, s druge strane, da se najbolji rezultat ne postiže ako uzmeš prosečne muzičare, pa se rasviraš do mile volje. Naprotiv, kao što su oni birali najbolje, tako i ja biram one koji misle na isti način, imaju isti cilj i koji su dovoljno jaki da mene učine jačim!“

Kao što se Džon Koltrejn angažovao u otporu rasnoj segregaciji u Sjedinjenim Državama, tako i njegov sin često završava svoje koncerte porukama mira.

Može li muzika da promeni svet? „Ona ga je već promenila“, tvrdi Ravi. „Oduvek je davala snagu za promenu, komunikaciju, protest.“

-----------------------------------------------------------

Diskografija:

Moving Pictures (RCA Victor, 1998)

From the Round Box (RCA Victor, 2000)

Mad 6 (Columbia/Sony, 2003)

In Flux (Savoy Jazz, 2005)

Blending Times (Savoy Jazz, 2009)