Čuđenje kao vaspitavanje

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, aprila – Prijatelj se žali da su mu poremećeni kriterijumi. Pažnju su mu, kaže, uvek privlačile samo lepe žene, a sada pomno zagleda i one koje mu se ne čine takvim.

Vidike je proširio jer je i njega opčinio fenomen Škotlanđanke Suzan Bojl koja je lepim glasom iznenada postala globalna „zvezda”, iako izrazito odudara od „pravila” da je spoljna atraktivnost preduslov za sticanje masovne popularnosti. Uverio se, kaže, da postoji i unutrašnja lepota, od koje se odvikao kao posvećeni konzument televizijskih „sapunica” i „udarnih vesti”.

Nije sve kako izgleda

Uspon Bojlove i mnogi drugi Amerikanci doživelisu kao nov i potreban dokaz, iakodolazi iz inostranstva, da nije sve kako izgleda, da neke vrednosti ostaju skrivene, pa da se treba i ovde posvetiti njihovom otkrivanju zarad opšte dobrobiti. Naslućuju tim povodom i da kriza u koju su zapali nije bezizlazna. Da među njima postoje neiskazane, a često potcenjene ili potisnute moći transformacije koje su perspektivnije od stanja stvorenog forsiranjem spoljnih efekata.

Na čoveka najvaspitnije deluje kad ga nešto iznenada začudi – konstatovao je drevni mudrac. Bojlova je, ispostavilo se, jedanod takvih slučajeva, retkih u vremenima kad „svi sve znamo” ili kad smo „već toliko preturili preko glave da ništa više ne može da nas začudi”.

Uvažena je kao kontra pravilu „spolja gladac, a iznutra jadac”, koje je izazvalo potrese na Volstritu i u drugim oblicima, uključivši i pojedinačne ekscentričnosti, finansijskog samoprecenjivanja. Staromodnim izgledom, koji su neki okarakterisali kao „lik rođen za komične predstave”, izazvala je podsmehe da bi pevanjem sve bacila u radosno kajanje, u oduševljenje što se kao u bajci „ružno pače preobraća u zanosnog labuda”.

Organizatori britanske priredbe su, veruje se, računali na preokret. Kad su pomračene mnoge blistavosti, trenutak je da nešto zasija iz „senke”, što se odnosina slojeve izvan reflektora šarolike javne scene. Takva logika donela je uspeh, njima kao preduzetnicimakoji su shvatili da mogu da uzlete ako se odlepe od jednoobraznosti i u glamuroznost unesu i izuzetak talentovane „autentičnosti”. Pa su „zlatnu koku” našli u osobi srednjih godina (47), koja nije bilapodvrgnuta plastičnim operacijama, „botoksu”, i drugim prolepšavajućim pomagalima, a opojnog glasa.

Novi blesak ne znači, međutim, da bi spoljni sjaj mogao da prepusti prevlast unutrašnjim dragocenostima. Vreme je novac, staro je pravilo koje nije izgubilo na snazi, a spoljašnjost je brže dostižna od unutrašnjosti, kao i novac od ideala.

Kako samo „komediograf–slučaj” može da priredi, ovde je polemiku izazvalo i odmeravanje egzibicione spoljne i nesporne lepote. Povodom izbora „Mis Amerike” danima se „lome koplja” oko pitanjada li je titula najlepše dodeljena finalistkinji koja nije bila favorit zato što se favoritkinja pokazala „nepodobnom”. Neki smatraju, naime, da je lepotica iz Kalifornije „zapostavljena” zato što nije podržala brakove homoseksualaca. Rekla je da svako ima pravo da bira šta hoće, ali da je ona porodično i kao deo nacije sklona braku partnera različitih polova.

Neutralnima u toj stvaričini se da je žiri odlučivao po uobičajenim merilima i ukusima kad je nacionalnu krunu dodelio lepotici iz Severne Karoline. Ali ideologija i strasti ne mare mnogo (osim u izborima) za neangažovane.

Konzervativci i liberali

Po ovdašnjim linijama diferencijacije konzervativci su svojim novim idolom proglasili poraženu devojku iz Kalifornije. Rekla je pravu stvar, jer se zna da je brak ozakonjenje veze između muškarca i žene – naglašavaju (čak uz napomene da bi ona, što nije porekla, mogla da postane njihova nova stranačka uzdanica).

Lideri liberala nerado i oprezno se upuštaju u tu vrstu rasprave, prepuštajućije borbenijem delu svoje političke baze, koji se žustro zalaže za ozakonjivanje brakova homoseksualaca. Komentator Si-En-Ena ustao je, međutim, u odbranu prava slobode izražavanja. Nikog pa ni učesnicu u takmičenju za „mis”, kaže, ne treba zbog iznetog mišljenja, svoditi na nivo „monete za potkusurivanje”…

U oba, međusobno krajnje različita, slučaja – uspona Bojlove i spora oko izbora „Mis Amerike” – primećuju se izvesne sličnosti. Da raste važnost unutrašnjosti, stvarno ili ideološki. I opet, da čuđenje deluje vaspitno. Što će reći: izaziva na preispitivanje navika u kojima nema mesta čuđenju.