Nema hrane za izvoz

Dve milijarde dolara od izvoza. Taj podatak o vrednosti lanjskog izvoza srpske poljoprivrede još se slavi kao nezapamćen uspeh u domaćim državnim i poslovnim krugovima jer je reč o najvećem ikad postignutom izvozu hrane.

A da mesta slavlju baš i nema pokazuje uporedni i otrežnjujući podatak – Holandija (zemlja približne veličineSrbiji) od izvoza poljoprivrednih proizvoda godišnje zaradi pedeset-šezdeset milijardi dolara. I to sa samo 60 sunčanih dana godišnje.

U Srbiji se decenijama priča o velikim šansama poljoprivrede i prehrambene industrije, a istovremeno postižu se samo skromni rezultati. Iako hvaljenena „sva zvona”, nisu iskorišćene ni pogodnosti međudržavnog sporazuma s Rusijom o slobodnoj trgovini, pa se i izvoz na ovo perspektivno tržište meri samo desetinama miliona dolara. Na lanjskom jesenjem Sajmuhraneu Moskvi, na primer, učestvovaloje 12 prehrambenih kompanijaiz Srbije, a izvoz (kao rezultat sajamskog nastupa) iznosio ječetrnaestmiliona evra.

Kao pozitivan primer uspeha na ovom tržištu u poslednje vreme navode se voćari, posebno oni s jabukama, koji iz godine u godinu povećavaju plasman. Vrednost lanjskog izvoza bila je oko trideset pet miliona evra. Kompanija „Delta” nedavno je pozvala zemljoradnike da podižu nove zasade jabuka, uz obavezu garantovanja otkupa. Novi zasad modernog sortimenta, sa svom zaštitom od mraza i grada, košta od 17.000 do 25.000 evra po hektaru. „Delta”, međutim, nije ponudila da kreditira voćare, već ih je uputila na banke pa će na kraju biti zanimljivo da se vidi ko je bio spreman da se toliko zaduži.

Generalni direktor „Centroproizvoda” Nemanja Popov kaže da našim kompanijama nedostaje posvećenost za osvajanje stranih tržišta, a da se tamo stiže ili kupovinom tamošnjih tržišnih igrača ili regionalizacijom naših kompanija zašta je dobar primer, kako kaže, „Delta”. I „Centroproizvod” ima slične ambicije jer su se namerili na „Drogu Kolinsku” čiji je vlasnik fond „Istrabenc” u velikim finansijskim teškoćama.

– Pratimo situaciju, ako su za prodaju mi bismo da ih kupimo, ako traže strateškog partnera pristajemo i na to.U poslednjih 20 godina bavili smo se svojim problemima, ratom, tranzicijom i ograničili smo se samo na tržište Srbije sa svega sedam i po miliona potrošača. Za to vreme Hrvatska i Slovenija su pravile jake regionalne kompanije, a to treba da bude i naša strategija. Tu posvećenost kod naših poslovnih ljudi, nažalost, ne vidim – objašnjava Popov.

Po njegovim rečima izvozna strategija se mora osmisliti, tržište se gradi, ne osvaja, moraju se ispitati navike, ukusi potrošača. Nije dovoljno poslati jedan kamion robe pa to dati kao vest u novine. „Centroproizvod” ima plan da u ovoj godini udvostruči izvoz, a podaci za prva tri meseca pokazuju da je plan i nadmašen i da je izvoz uvećan 130 odsto. Njihovi proizvodi počeli su da se prodaju u Bugarskoj, a za koji dan stižu i u Hrvatsku i Sloveniju.

Popov i iz iskustva kompanije na čijem je čelu zna koliko poslovni partneri iz Srbije mogu da budu nepouzdani.

– Ugovorite posao, a oni posle nekog vremena shvate svoju poziciju „preozbiljno” pa počnu da postavljaju nerealne zahteve, da „skraćuju ćoškove”. Primera radi, od sedam domaćih mašina nijedna nam do danas nije proradila. Jednom rečju, malo je ozbiljnih kompanija, ali ih ima – kaže Popov.

Sekretar odbora za agrar Privredne komore Srbije Milan Prostran kaže da nam za veliko rusko tržište nedostaju količine i kontinuitet u snabdevanju, a tu je i problem sertifikata. Problem je i udaljenost, odnosno troškovi transporta, pa svi više igraju na sigurno tržište Cefte na kome poljoprivredno-prehrambeni proizvodi ostvaruju 40 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmene.

– Plasman na rusko tržište je skroman zato što nemamo distributivni centar, već se svaka kompanija snalazi sa svojim kontaktima. Bilo je više pokušaja da se on napravi, počev od ideje o srpskoj kući do toga da pet-šest jačih kompanija naprave zajednički distributivni centar. Uglavnom se očekivao angažman naših poslovnih ljudi koji tamo žive. „Delta” je, zapravo, najviše učinila – kaže Prostran.

On smatra da je veliki problem nedostatak kontinuiteta u državnoj politici prema agraru. Prošle godine za tov junadi sledovale su subvencije, ove godine ih nema. Prošle godine iz budžeta davane su subvencije kompanijama za dobijanje sertifikata HASAP i Globalgap koji su im neophodni za izvoz, ove godine ne.

–Ne može da bude jedne godine dajemo, druge ne dajemo ništa – napominje Prostran.