Proizvodnja –deveta rupa na svirali

Srpska privreda već godinama boluje od takozvane holandske bolesti. To znači da ima jaku nacionalnu valutu i slabu industrijsku proizvodnju, objašnjava profesor Ekonomskog fakultetaLjubomir Madžar.

Problem je utoliko veći što doskora stabilan dinar nije bio rezultat jačanja privrednih aktivnosti, već je njegovoj precenjenosti kumovao priliv deviza iz inostranstva, što zbog prodaje kapitala, što preko kredita, ali i doznaka, odnosno koverata s parama koje rođaci iz inostranstva šalju svojim porodicama u domovini.

– Takva klima, koja prvenstveno pogoduje uvozu, a ne izvozu, bila je veliki udarac za industriju. Pogotovo što je ona teško stradala u poslednjoj deceniji prošlog veka, što zbog sankcija, što zbog bombardovanja. To su ožiljci zbog kojih je industrija i danas iscrpljena – ocenjuje Madžar.

Na konstataciju da je od bombardovanja prošlo deset godina i da to više ne može da bude opravdanje za nesposobnostsrpske industrijske proizvodnje, naš sagovornik ističe da to i te kako još ima uticaja na slabost privrede jer se proizvodnja teško oporavlja od takvih udaraca.

U toj situaciji, svetska finansijska kriza vlasnicima fabrika u Srbiji legla je kao „so na ranu”. Sada, smatra Madžar, preduzeća posluju pod mnogo nepovoljnijim okolnostima jer im je mnogo teže da prodaju svoju robu na svetskom tržištu.

– Bez obzira na to, mi smo godinama imali svoju unutrašnju, razorniju i opasniju krizu od ove koja sada trese svet. Inflacija, ogroman uvoz, jak dinar koji nije imao realnu snagu...samo su neke od nedaća koje su zadesile industrijsku proizvodnju u poslednjih nekoliko godina – smatra naš sagovornik i dodaje da je u takvom ambijentu delimično i objašnjenje zašto je oko 60.000 preduzeća sada u blokadi zbog dugova.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja je u odnosu na isti period prošle godine pala 18,7 odsto, što je skoro petina lanjske vrednosti. „To je dramatičan šok”, ocenjuje Ljubomir Madžar.

(/slika2)Od oko tridesetak industrijskih grana,rast od 47 odsto zabeležen je samo u oblasti vađenja ruda metala, dok je negativan rekord oboren u sektoru proizvodnje radio, TV i komunikacione opreme (ovoj oblasti za godinu dana proizvodnja je pala 81,6 odsto). Veliki pad proizvodnje (veći od 60 odsto) zadesio je proizvođače motornih vozila i prikolica, dok je proizvodnja prepolovljena u sektoru vađenja ruda nemetala i kamena, nemetalnih minerala i oblasti reciklaže, ali i proizvoda od drveta i plute. Tekstilna industrija, na primer, proizvela je 25,5 odsto manje odeće nego prošle godine, dok je proizvodnja nameštaja pala oko 20 procenata. I proizvodnja duvana takođe je ove godine manja za petinu.

Prema oceni ekonomiste Miroslava Zdravkovića, srpska industrijska proizvodnja rasla je „brzinom puža” u prethodnih osam godina i Srbija je imala jednu od najnižih stopa rasta industrijske proizvodnje u Evropi. Nižu od većine razvijenih zemalja zapadne Evrope koje su ovih godina selile svoje pogone u istočnu Evropu, ali i na druge destinacije.

– Pad od skoro 20 odsto u prva dva meseca ove godine srozao je nivo proizvodnje u Srbiji na onaj iz 2000. godine. Ako je za utehu, to se isto dogodilo i u Americi, Japanu, ali i uevrozoni.

Pri tome je, uprkos padu broja zaposlenih za 8,6 odsto, došlo do pada produktivnosti od 11,1 procenata u prva dva meseca ove godine u odnosu na isti period prošle godine. Krivac je, naravno, pad proizvodnje za 18,7 odsto – uveren je naš sagovornik.

On podseća i na to da je prethodnih godina Srbija imala impresivan rast produktivnosti rada u industriji. Nažalost, to nije bila zasluga rasta proizvodnje, već je najvećim delom uzrokovana padom broja zaposlenih. Prema podacima sa kojima Zdravković raspolaže, u 2000. godini nivo produktivnosti u srpskoj industriji bio je za 41,6 odsto manji u odnosu na 1989. godinu. Najniži nivo produktivnosti postojao je u 1993. godini, kada je bio niži za 58 procenata. U vreme sankcija bilo je zabranjeno otpuštanje zaposlenih, a nivo proizvodnje je smanjen za 64,4 odsto. U periodu od 2000. do 2008. godine prosečna stopa rasta industrijske produktivnosti iznela je 9,2 procenata, i u 2008. godini je indeks produktivnosti rada bio dvostruko viši u odnosu na indeks u 2000. godini.

(/slika3)– Ukoliko za nekoliko meseci ne dođe do oporavka proizvodnje doći će do ubrzavanja procesa otpuštanja zaposlenih u industriji. Jer, preduzeća više nisu socijalne ustanove. Uprkos činjenici da se Miroslav Mišković, vlasnik Delte, nezvanično žali kako političari ne smeju da „diraju u veličanstvenu proizvodnju”, već napadaju trgovinu, ovi podaci govore upravo suprotnu stvar. Proizvodnja je u Srbiji potpuno zanemarena, njome se godinama niko nije bavio i ukoliko se, kao zemlja, ne okrenemo izvozu do oporavka privrede neće doći – kategoričan je Zdravković.

Statistički podaci idu u prilog njegovoj tezi. Redovno se, prilikom obelodanjivanja podataka o ukupnoj godišnjoj vrednosti bruto domaćeg proizvoda (BDP), događa da su rastu nacionalnih računa najviše doprineli sektori trgovine, finansijskog posredovanja i saobraćaja, dok je udeo proizvodnih grana gotovo zanemarljiv. Tako je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 2008. godine najmanji doprinos rastu BDP-a dao sektor prerađivačke industrije i građevinarstva. Takođe, prema podacima iz istog izvora, u prethodnih osam godina trgovina je zabeležila rast od skoro 120 odsto, dok je industrija porasla samo 14 procenata.