Privatni muzeji bez podrške

Oko 1.718 privatnih muzeja u Velikoj Britaniji godišnje privuče 80 miliona turista. Slična iskustva beleži i Nemačka i ostale razvijene zemlje Zapada. O tome kakva je situacija kod nas razgovaralo se na jučerašnjem skupu "Razvoj privatnih muzeja u Srbiji" u Vukovoj zadužbini, koji je organizovala fondacija Balkankult na inicijativu Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP).
Skup je organizovan sa namerom da se omogući neposredno upoznavanje sa mogućnostima osnivanja privatnih muzeja kod nas. Bilo je reči o zakonskim regulativama u ovoj oblasti, mogućnostima podrške i pomoći prilikom osnivanja privatnih muzeja, sagledavanju ekonomskog potencijala privatnih muzeja, uz predstavljanje primera dobre prakse. Govorili su stručnjaci iz oblasti muzeologije, ekonomije, turizma, predstavnici UNDP-a, Ministarstva kulture.

U Srbiji, kako se čulo, postoje 104 registrovane privatne zbirke, uz nagoveštaj da ih ima još. Njihova ideja i opstanak bazirani su na zalaganju i strasti pojedinca, bez stvarne podrške u sistemu, i često su nepoznati i nedovoljno dostupni javnosti. Kao pozitivni primeri navedeni su Muzej hleba ili Muzej automobila, kao i zbirka ikona arhitekte Sekulića koja pripada Muzeju grada, ali, kao što je rekao akademik Dejan Medaković, tamo tek poneko povremeno zaluta.

Medaković smatra da iako se u kulturnoj klimi naše zemlje oseća napredak, jedna od boljki je ta što ne postoji "čvrst i jasno saglediv nacionalni program kulturne politike".

– Podrška koja stiže ima tek konvencionalni karakter, ne postoji pravo sagledavanje važnosti muzeja, a prisutne su i velike kulturne razlike, budući da je srpski narod rascepkan po svojim kulturnim zonama, što za posledicu ima neujednačen nacionalni program – rekao je Dejan Medaković.

Akademik Medaković se osvrnuo i na činjenicu da su svi muzeji u Srbiji u socijalističkoj praksi dobili ime narodni što je, po njegovom mišljenju, pogrešno, jer oni ne mogu da se izjednačavaju sa Narodnim muzejom u Beogradu. U tom smislu naveo je primer naših suseda Hrvata koji imaju termine nacionalni i pučki. Sličnu terminološku razdvojenost imaju i Austrijanci. Kod nas bi narodni muzej, narodna biblioteka ... trebalo da postanu nacionalni.

Medaković je naglasio potrebu osavremenjavanja muzeja, pogubnost statičnosti i postavki jednom zasvagda, pokrenuo je pitanje sadržaja privatnih muzeja i činjenice da mnoge zbirke predstavljaju neiskorišćen fond, da su na margini i opstaju samo na zanosu pojedinca. Medaković je dao primer da je moguće napraviti muzej brodarstva, kao i muzej fabrike cementa sa starim mašinama iz Beočina...

Novica Antić iz Ministarstva kulture podsetio je na zakon o kulturi kao krovni zakon kojim je privatnim ustanovama kulture, a samim tim i muzejima, omogućen pristup budžetskim sredstvima, raspisivanje konkursa za delatnosti, mogućnost finansiranja. Izrada zakona o muzejima i muzejskoj delatnosti je započeta i on će biti gotov do proleća 2008.godine. On će definisati problem zaštite kulturnih dobara, osnivanje muzeja, uslove pod kojima će se oni osnivati. Ministarstvo kulture je zaključilo protokol sa Agencijom za privatizaciju po kome je ona dužna da ih obavesti o svim preduzećima koja idu u proces privatizacije. Na osnovu toga će sve nadležne ustanove zaštite izvršiti uvid u sva pokretna kulturna dobra, predložiti mere zaštite i pravo prečeg otkupa za potrebe nadležnih muzeja, ukoliko se utvrdi da ta dela imaju veliki značaj.

O inostranim iskustvima u ovom domenu, govorila je i Hristina Mikić, predavač na Višoj školi strukovnih studija u Novom Sadu.

– Muzeji nisu izolovani sistem, oni moraju da se uključe u šire poslovne okvire, kao što su to uradile mnoge zapadne zemlje. Najrazvijeniji sistem privatnih muzeja postoji u Velikoj Britaniji gde je i filmska industrija doprinela popularizaciji privatnih muzeja kao mesta na kojima su snimana najpopularnija ostvarenja, kao na primer Hari Poter. U Nemačkoj se kroz različite multimedijalne proizvode promovišu privatni muzeji. Kod nas privatni muzeji nisu vidljivi kao poslovni sistem, nisu preduzetništvo i samim tim je njihov opstanak ugrožen. Ako želite da neki sektor dugoročno opstane, mora biti zasnovan na tržišnim osnovama – rekla je Hristina Mikić.