Gradimo dvorane umesto kuće i vile

Najviše zahvaljujući Nebojši Čoviću, predsedniku FMP-a i članu izvršnog odbora Košarkaškog saveza Srbije, FMP je postao poznata košarkaška marka i daleko van granica naše zemlje. O ovom klubu se uglavnom priča kao jednom od najvećih „proizvođača” košarkaša u Evropi o čemu svedoči i to što više od 40 igrača koji su nosili njegov dres igra u raznim evropskim klubovima. Golobradi seniori FMP-a nisu održali visok plasman u NLB ligi iz prethodnih sezona, a trenutno su sve oči uprte u juniore koji će uskoro braniti titulu evropskog prvaka.

Da li ste zadovoljni rezultatima FMP-a u ovoj sezoni?

Na prvi pogled, trebalo bi da budem nezadovoljan. Međutim, svesno smo ušli u rizik da igramo s ekstremno mladim timom. Naš tim je ubedljivo najmlađi svih vremena u bilo kom evropskom i regionalnom takmičenju, a ipak je uspeo da izbori kvalifikacije za Evrokup. Kada sve saberem i oduzmem mogu da budem zadovoljan jer smo razigrali dosta mladih igrača.

Za ponos su, po običaju, mlađe kategorije?

Pioniri su prvaci Srbije, juniori državni i evropski prvaci, a u Berlinu će braniti titulu prvaka. Naš mladi tim je četvrti u B ligi. U Knjaževcu regrutujemo veliki broj igrača, Borac iz Čačka se plasirao u Superligu, a to su sve naši resursi.. Neko lako izdvojiti za stranog igrača 20.000-30.000 evra mesečno, a toliko mi ulažemo mesečno u Borac. Ponosimo se što u ovako teškim vremenima obezbeđujemo da pored FMP-a u Srbiji postoje još dva kluba.

Borac se takmiči u istom rangu kao i FMP. Da li je to to sukob interesa?

Borac i FMP su u različitim takmičenjima, a sada i u različitim grupama, pa nema sukoba interesa. Onima koji pričaju protiv ovog koncepta bilo bi bolje da ulože deo onoga što su dobili od košarke u neki drugi klub u Srbiji. Za razliku od tih ljudi mi nemamo sukob interesa. Borac ne bi postojao da FMP krajem 2003. nije ušao u taj projekat.

Priznaćete, ipak, da nije prirodno da neko ima dva kluba u istom rangu?

Videćemo kako će se stvari odvijati, jer postoje šanse da se Borac plasira u Jadransku ligu. Tu šansu ima i Igokea Partizan. Ne smatram da bi to baš bilo prirodno. U svakom slučaju, FMP će u toj situaciji napraviti drugi potez. Inače, dugo bi trebali da pričamo o tome šta je sve prirodno, a šta nije u Srbiji i našoj košarci.

FMP se po načinu rada razlikuje od naših najvećih klubova?

I ja mogu da pitam državu da li joj je potreban ovakav FMP? Zato što dajemo između 25 i 30 reprezentativaca od pionira do seniora. Ni u jednoj od tih selekcija, kada su osvajana zlata, nije bilo manje od pet naših igrača. Ne tražimo pare. Neka nam, recimo, obezbedi prevoz, da i JAT prema nama bude javno preduzeće, jer i mi plaćamo porez. Nije logično da javna preduzeća budu gubitaši, a da sipaju pare građana u sponzorstva. Sistem treba da bude transparentan, a ne da bude u funkciji lične promocije čelnih ljudi javnih preduzeća.

Kad smo kod javnih preduzeća, koji model vlasništva je najpogodniji za naše najveće klubove?

Treba jasno da definišemo šta je sportski klub i kakve oblike vlasništva imamo? Da li je to privatni klub, udruženje građana, javno preduzeće... Sumnjam da je moguća privatizacija Zvezde i Partizana. Srbija je podeljena na Zvezdu i Partizan i ta podela je preslikana do najviših vrhova države, svako ima neke uticajne ljude i zato nije lako da se sprovede privatizacija. Zato sam pre pobornik nekog modela koji podseća na španski, po kome bi državni klubovi mogli da se daju na koncesiju, na upravljanje pod određenim uslovima. Raspisivao bi se konkurs za upravljanje državnim klubovima. Oni koji bi upravljali klubovima polagali bi određenu garanciju i dobijali mandat četiri, pet godina. Da bi neko upravljao klubom mora da vidi svoj interes, a taj interes mora da bude potpuno javan, jer se radi o državnim klubovima. Za mene privatizacija nije samo dobra lokacija Zvezdinog i Partizanovog stadiona...

Zašto nikad nije došlo do saradnje Zvezde i FMP-a, a o tome se priča svakog leta poslednjih pet godina?

Nije došlo do dogovora, konkretno, prošle godine zato što smo mi nudili kompletnu infrastrukturu, sve naše selekcije, da FMP bude u službi Crvene zvezde koja bi imala moćan tim, a tražili smo zauzvrat da Ratko Radovanović i ja imamo većinu u Upravnom odboru. Naša ulaganja su velika, jer sve što dajemo je naše, a ono što Zvezda daje je svačije i ničije. To bi bio model velikog evropskog kluba. Nismo se dogovorili, ali ne znači da se nećemo dogovoriti...

Jadranska NLB liga ili profesionalna srpska Superliga?

U Srbiji nema sloge otkad je izmišljen grb sa četiri „s” jer to je zapravo vapaj za nedostižnim. Od 2000. pričamo o profesionalnoj ligi Srbije, a nikako da se dogovorimo. Sad je još gore, jer je nametnut takav odnos da bez Jadranske lige navodno ne možemo u evrokupove, pa je dodato i bodovanje koje nema veze sa sportom. Državni prvaci treba svake godine da idu u Evroligu. U protivnom domaće lige izgubiće smisao.

Neki klubovi u regionu imaju velike budžete. Kako FMP motiviše igrače?

Teško je da u Srbiji možete da obezbedite bolji model: da vam dete dođe u koledž, da bude smešteno u internat, da pod istim krovom spava, hrani se, školuje, uči košarku... Drugi faktor su uslovi za trening koji su na vrhunskom nivou. Treći faktor je stručni rad: većina najboljih trenera u zemlji je u FMP-u. Poslednji faktor su plate, odnosno stipendije, koje su u rangu običnog srpskog života. Kada se prođe FMP odlazi se u veliki klub i sklapa veliki ugovor.

Koji je osnovni izvor finansiranja kluba?

Do prošle godine to je bila fabrika FMP. Odnos je bio sledeći: 70 odsto fabrika, 20 odsto donatori, a 10 posto od igrača. Sada je odnos sasvim drugačiji: 70 odsto klub sam sebe pokriva, 20 odsto donatori, a 10 odsto FMP pomaže kroz komunalije i slično, a sad često i klub pomogne FMP-u.

Dok su Partizan i Zvezda podstanari, FMP gradi četvrtu dvoranu?

Imamo tri dvorane, ali mi iz menadžmenta nemamo kuće, vile, besne automobile… Planiramo da na Čukarici podignemo dvoranu sa 10.000 mesta. Onda bismo eliminisali Basketlend i Basketsiti.

Šta mislite o današnjoj političkoj sceni Srbije?

Mislim da je interesantna!

Vaše ambicije u politici?

Ja jesam u sportu, ali sam od 2006. mnogo više angažovan u privredi. Povukao sam se svojom voljom iz politike, ali, s njom se zna – jednom u politici uvek u politici, samo je pitanje koliko ste iskreni da to priznate. Videćemo... Nisam bez političkih ambicija, ali kad vidim šta se događa, kad vidim da se kako ko dođe ponaša kao da sve počinje od njega, zaboravlja i drugare koji su mu pomogli, onda se pitate da li je racionalno baviti se politikom. U takvoj jednoj bari, u kojoj ima već raznih životinjki, svakako ćete steći nove neprijatelje, a ja ih već imam dovoljno. Bavio sam se politikom u najteže vreme. Za svaki posao mogu da pokažem šta sam uradio, počev od Vukovog spomenika do Kosova i Metohije, pa preko Beogradske arene, hale Milenijum, Kuće košarke...

Na kraju, Nebojša Čović je istakao da FMP podržava Nacionalnu strategiju razvoja sporta 2009-2013.

-----------------------------------------------------------

Od „roditelja po zanimanju” do Fibe…

– Jedan od ciljeva postojanja KK FMP je da našu decu zadržimo u Srbiji pred najezdom menadžera i izazova koji proizilaze iz velikih socijalnih problema s kojima se suočavaju roditelji – kaže Čović. – Siromaštvo je otvorilo prostor slatkorečivim mešetarima pa danas imamo nekoliko sindroma. Prvi su „roditelji po zanimanju”, drugi je vezan za obećanja pojedinih menadžera, kao u slučajevima Šekularca i Aleksandrova, a treći je u velikoj meri povezan s prethodna dva, jer se radi o pojedinim „funkcionerima” Fibe koji lobiraju za nakaradna rešenja u registracionom pravilniku i tako „kupuju” svoje mandate i ostvaruju druge znane i neznane koristi. Najočigledniji primer za ovaj poslednji sindrom, koji je i najopasniji, jesu ugovori do 22. godine, kao i najnovija prevara u vezi odlaska igrača iz zemlje pre napunjene 18. godine zbog navodnog školovanja, preseljenja roditelja.... Na žalost, u svim ovim dekadencijama učestvovali su, skoro svi, i stariji i mlađi srpski kadrovi u Fibi, koji nam o i dalje sole pamet kako treba da se radi u košarci, a i redovno se samokandiduju za važna mesta u državi. Očigledno su zaboravili kako su otišli u Fibu.

Aleksandar Miletić