„Obamanija" ne jenjava

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 26.aprila – Računanje je ovde sada više od uobičajene posvećenosti novčanim pitanjima: nacija se prosto bacila u odbrojavanje, kao kad se približava Nova godina – vremena koje je preostalo do ispunjavanja prvih 100 dana vladavine Baraka Obame. Nestrpljenje je tako veliko da taj termin već proglašavaju dostignutim iako ističe u sredu, 29.aprila, kada će uveče predsednik naciji podneti neku vrstu bilansa.

Ne pomaže mnogo upozorenje poznavalaca da je 100 dana prekratak period za procenu učinjenog i na mnogo jednostavnijim funkcijama od šefa Bele kuće. Ni podsećanje hroničara da lidere najveća iskušenja očekuju, po pravilu, ne na samom startu nego kasnije kad se podrobnije može uporediti obećano sa učinjenim.

Istraživanja javnog mnjenja su učestala i listom svedoče da fenomen „obamanije” ne jenjava. Najnovija anketa „Vašington posta” i televizije Ej-Bi-Si pokazala je da je Obama, pred analizu prvih 100 dana predsednikovanja, popularniji nego bilo koji njegov prethodnik na čelu ovdašnje države u poslednje dve decenije.

Pozitivno ga je ocenilo čak 72 odsto ispitanika, što je najviši procenat posle 1981, kada je Ronald Regan uživao podršku od 81 postotka. Nadmašio je znatno, pritom, oba Buša na čelu države, kao i svog demokratskog prethodnika Bila Klintona (čija supruga Hilari mu je šefica diplomatije). I pride: 54 odsto anketiranih je reklo da je Obama na vrhunskom položaju premašio njihova očekivanja, dok je Bušu mlađem i Klintonu pripalo samo 39 i 35 procenata.

Novi predsednik ostaje popularniji i od politike koju vodi. Takav podatak deluju paradoksalno, ali izražava i činjenicu da se u njemu vidi lider od koga bi mogle da se očekuju bolje stvari od dosadašnjih poteza, često iznuđenih u nasleđenoj krizi, koja se smatra najvećom posle Drugog svetskog rata.

Među ličnim osobinama koje su dovele do ovakvog rezultata naglašene su „čestitost i uverljivost” (74 odsto) i da „razume probleme sunarodnika”. Uspeo je da izdejstvuje i da polovina ispitanika (više nego ikad u poslednje tri godine) smatra da im se zemlja kreće u „ispravnom” pravcu i da je on „dobar vrhovni komandant” (56 odsto), što su mu protivnici u izbornoj kampanji osporavali, propagirajući da bi pod njim Amerika bila „slabija i nebezbednija”.

Njegove kritičare će, svakako, iznenaditi i da je dobio 71 odsto podrške za pokazanu spremnost da „sretne lidere neprijateljskih zemalja”, a isti takav procenat podrške dobio je i za kurs prema glavnom, iračkom, frontu. Po 61 odsto saglasnosti pristiglo mu je za kurs prema Avganistanu (gde bi poslao vojna pojačanja) i za odnos prema Kubi (sa umanjenjem restrikcija za Amerikance poreklom iz te karipske, „kastrovske”, države).

Obama je sa svojim timom nastojao prvobitno da smanji značaj već tradicionalnog merenja učinka u prvih 100 dana predsednikovanja. Naglašavao je da su pred nacijom mnogo dugoročniji izazovi. Ali, postepeno je prihvatio činjenicu da ne može tek tako da odbaci običaje i kad teži „promenama ponašanja i mišljenja”. Pogotovu kad mu, za dosad preduzeto, u prilog idu – uprkos mnogim primedbama opozicije – istraživanja javnog mnjenja.

M. Pantelić