Prva država budućnosti

IBM-ova inicijativa u vezi sa pametnijom planetom (Smarter Planet) obeležila je nastup ove globalne korporacije na ovogodišnjem CeBIT-u (najveći sajam IT tehnologije), a još u februaru 2009. predstavljena je i javnosti Hrvatske. Projekat se sastoji od digitalizacije infrastrukturalih sistema elektromreža, vodovoda, gradskog saobraćaja i zdravstvene zaštite.

Ovi vitalni sistemi svakog društva se od zastarelosti i neefikasnosti mogu spasti samo uvođenjem digitalne inteligencije. IBM je već u Stokholmu, Londonu i Singapuru smanjio saobraćajne gužve, a Malta će postati prva država koja će sagraditi pametne električne i vodovodne mreže u sledećih pet godina.

Te pametne mreže će senzorima, digitalnim kontrolama i automatizacijom rada u potpunosti kontrolisati strujne i vodovodne tokove ovog po mnogo čemu čuvenog ostrva. U efikasnost i ekonomičnost IBM-ove digitalizovane infrastrukture niko ne treba da sumnja, ni na istim tehnološkim osnovama zasnovano poboljšanje malteškog saobraćaja i zdravstva.

Ali, zašto baš Malta? Ova država je jedna od najnaseljenih na svetu, na 316 kvadratnih kilometara živi oko 410.000 stanovnika, ima drevnu istoriju, nesumnjivo ekonomsko bogatstvo i neprocenjivu kulturnu tradiciju. Ko još nije čuo za Malteškog sokola i vitezove Malteškog reda! Ali, ova država – kotao pretapanja civilizacija, nije izabrana samo zbog svojih očiglednih prednosti.

Čini se da je na delu i jedinstveni digitalni eksperiment, pokušaj da se načini model pretvaranja sadašnjeg u budući svet, ovozemaljskih besmislica, košmara, rasipništa i gluposti u buduću „Državu Sunca”. A Malta postaje globalna metafora sveta u digitalnoj tranziciji.

Najpre, Malta je prilično zatvoreni univerzum, sa vlastitim jezikom i kulturom, obrazovanim stanovništvom, ali i drevnim, prelepim i zastarelim urbanim sistemima. Ova država-ostrvo je prenaseljeno i na putu turističkih migracija, poseduje bogatu tradiciju koju valja očuvati i stabilnu ekonomiju.

Ne treba zaboraviti ni da Malta nema upotrebljivih tokova pitke vode, nema nikakvih energenata, veoma malo plodnog tla. Dakle, zavisi od tuđih sirovina, uvoza svih životnih potrepština, ili, pak, od inovantnih tehnoloških rešenja, kao što su postrojenja za desalinizaciju vode.

Ustvari, Malta je maketa planete Zemlje, sa identičnim problemima. Ili, ako baš hoćete, model razvijenih sredina, na zapadu ili istoku, svejedno. Čovečanstvo muči prenaseljenost, iscrpljivanje energetskih izvora, nestajanje tokova pitkih voda, kolaps vitalnih gradskih sistema, zagađenost i duhovna stagnacija. Kompanije kao što su IMB (na sajtu  www.asmarterplanet.com) veruju da su rešenja u pametnijim mrežama, digitalizovanim urbanim sistemima. Kao da nam govore da samo virtuelno može spasti bolesni i iscrpljeni realni svet.

Duboki, mračni podrumi osunčane državice kriju svakidašnju mašineriju koja se raspada. Mesto nastanka Malteškog viteškog reda, prve svetske virtuelne države bez teritorije i granica, ali izuzetno bogate elite, sa stolicom u Ujedinjenim nacijama, nastoji da postane digitalna avangarda.

A da li će se u srpskoj sredini naći neko hrabar da makar predloži radikalno-tehnološku transformaciju društva, kada ova A Malta postaje globalna metafora sveta u digitalnoj tranziciji „obična” baš i ne ide – živo me zanima.