Inspiriše me srpski jezik

Anu Sokolović, kompozitora godine u Kanadi, publika u Srbiji sinoć je prvi put imala prilike da upozna kroz njeno delo zahvaljujući „Jugokoncertu” i Ambasadi Kanade. U Svečanoj sali Skupštine grada Beograda gudački kvartet „Penderecki” na čijem su programu bile kompozicije Katarine Ćurčin, Marjana Mozetiča, Majkla Pepe izveo je i „Blanc Dominant” Ane Sokolović.

– Prvenstveno sam zbunjena jer mi je jako čudno da pričam o svojoj muzici na srpskom. To mi se nikada do sada nije desilo jer sam Srbiju napustila kao student, pre nego što sam započela karijeru. Imala sam prilike da učestvujem na brojnim festivalima u svetu i na mnogim koncertima i nikada, zapravo, nisam bila ovoliko uzbuđena – započinje priču kompozitorka koja se pre sedamnaest godina iz rodnog Beograda preselila u Montreal.

Uglavnom komponuje za orkestar, klavir i kamerne sastave. Prošle godine je proglašena kompozitorom godine u Kanadi, a njena dela su dosad, osim u Kanadi, izvođena i u Francuskoj, Holandiji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Italiji, Belgiji, Ukrajini, Velikoj Britaniji i na Islandu. Naša zemlja, do sada, nije pokazivala veliko interesovanje za nju.

Da li smatrate da se Srbija ogrešila o Vas?

Ja sam toliko srećna što se bavim ovim poslom, što živim od svog rada i što nemam apsolutno nikakvu potrebu da se bavim bilo čime drugim. Meni nije potreban uspeh u Srbiji da bih potpomogla svoju karijeru. Bilo bi mi drago da se moje kompozicije izvode ovde zbog mojih korena, roditelja, mojih profesora. Možda bi i Srbiji bilo drago da ima kontakta sa nekim ko ima uspeha u inostranstvu. Ali, mislim da će doći sve to na svoje mesto. Meni je uvek drago kada neko iz naše zemlje bude prisutan na mojim koncertima.

Ipak, kada je pre tri godine Vaša opera „Ponoćni sud” izvođena u Kovent gardenu u Londonu, niko se od naših zvaničnika nije pojavio. Zapravo, predstavnici Republike Srbije su se tek prošle godine pojavili na koncertima na kojima su izvođene Vaše kompozicije.

Možda je i bila moja greška što ja u početku nisam bila u kontaktu sa našom ambasadom i nisam obaveštavala o izvođenju mojih kompozicija. Što se Kovent gardena tiče, poslala sam nekoliko mejlova i čak zvala telefonom našu ambasadu, ali odgovor nisam dobila. Ipak, drago mi je što su prošle godine Dušan Bataković, ambasador Srbije u Kanadi, otpravnik poslova naše ambasade i srpski konzul u Torontu posetili koncerte na kojima su izvođena moja dela. Tada je ta „ljubav” počela i mislim da se neće završiti.

Da li Vas Srbija inspiriše kada komponujete?

Inspirišem se našim folklorom u najširem smislu. To može biti manje ili više prepoznatljivo, ali je vrlo često prisutno. Ali, kada kažem folklor ne mislim samo na muziku, nego na celokupan karakter našeg naroda. Inspirišu me, na primer, naše narodne pesme. Kada čitate epske pesme, možete zapaziti jake jezičke metafore, neku vrstu brutalnosti. Lirske pesme su, sa druge strane, apstraktne, nežne i mogu biti potpuno delikatne kao najfinija čipka. Taj kontrast između dva sveta vrlo je prisutan u mojoj muzici. Shvatila sam da je to, zapravo, deo mog karaktera koji potiče iz mog porekla. Jako me inspiriše i srpski jezik. Naime, naš jezik nije mnogo melodičan, ali je jako ritmičan. I taj neverovatan, neregularan ritam se čuje u mnogim narodnim kompozicijama.

Kako to da Vas inspiriše naš folklor kada ste odrastali na roku?

Moja generacija je želela da bude što neutralnija, pa smo slušali evropske avangardne kompozitore. To nam je bilo vrlo važno. Međutim, dogodilo mi se ono što i svima koji napuste svoju zemlju. Shvatila sam da ono što nosimo u sebi pokazuje našu različitost u odnosu na druge, i da se u tome ogleda naše bogatstvo. Ja pišem savremenu muziku i sigurno je da tu ima i uticaja roka, popa, džeza. Fenomenalno je što u savremenoj klasičnoj muzici možemo crpeti elemente iz svih drugih umetnosti, što nismo svrstani u nekakav kalup. Ne radim elektronsku muziku jer tu ima suviše mogućnosti. Sa akustičnim instrumentima uvek postoje neka ograničenja, pa mi je zanimljivo da u okviru tih mogućnosti izvlačim maksimum.

Na čemu trenutno radite?

Uglavnom komponujem po narudžbi i, kako sada stvari stoje, rezervisana sam za narednih sedam godina. Ono što me najskorije čeka jeste premijera u Parizu. Naime, po narudžbi Radio Fransa uradila sam kompoziciju za visoki tenor i orkestar koja će biti izvedena u septembru. Kompozicija se zove „Lado” i predstavlja svojevrstan nastavak „Posvećenja proleća”Igora Stravinskog koji priča o boginji proleća. Ja se, eto, nadovezujem sa kompozicijom o slovenskoj boginji leta, koja će biti pevana na srpskom.

-----------------------------------------------------------

Bez odgovora za „Plavu zvezdu”

Ana Sokolović je prošle godine zatražila pravo za korišćenje pesme „Plava zvezda” Miroslava Antića u svojoj operi „Pesme o ljubavi”. Kompozicija koju je komponovala za sopran bez muzičke pratnje sadržala je ljubavne pesme na pet jezika: engleskom, francuskom, latinskom, irskom i srpskom. Međutim, jedino za „Plavu zvezdu” nije dobila dozvolu za korišćenje, odnosno nije dobila nikakav odgovor od naslednika autorskih prava.

Da li je neko kontaktirao sa Vama od tada?

– Ne. Ta opera je premijerno izvedena u Kanadi prošle godine, a nedavno u Zagrebu, Ljubljani i Parizu jer su to bili prethodno dogovoreni nastupi. Odlučili smo da to delo ne bude izvođeno dok ne dobijemo odobrenje o korišćenju „Plave zvezde”.