Punačkija dva puta od Zemlje

ASTRONOMIJA
Planeta s vodom (verovatno prekrivena okeanom), gotovo sedam puta teža od Zemlje, kruži oko svoje zvezde u tzv. „nastanjivom pojasu” u sazvežđu Vega, koje je oko svetlosnih godina udaljeno od nas. (Svetlosna godina je rastojanje koje svetlost, putujući brzinom od oko 300.000 kilometara u sekundi, prevali za godinu dana, a to je, otprilike, 9,6 biliona kilometara ili 9,6 hiljada milijardi kilometara).

Dalijetoprvaposestrimaplavozelenenakojojobitavamosaopipljivimizgledimanapostojanjemakakvog života?

Evropski astronomi objavili su nedavno da su opazili dva nebeska tela koja podsećaju na naš „kosmički dom” i obleću oko iste zvezde – malog crvenog patuljka Glize 581: jedno je blizu prave veličine, a drugo se nalazi na pravom mestu. Prvo je najmanja planeta izvan Sunčeve porodice (egzoplaneta), nazvana Glize 581(e), drugo je planeta Glize 581(de), prevelika da bi bila samo stenovita, koja obleće u „nastanjivoj zoni”, području u kojem na površini može postojati tekuća voda i može se razviti život.

Malena planetarna porodica sastoji se od četiri člana: novootkrivena (sa dopunom u nazivu „e”) teža je samo 1,9 puta od Zemlje; najbliža matičnoj zvezdi (sa oznakom „be”) 16 puta je krupnija; u središtu (s dodatkom „ce”) tek je pet puta masivnija, a najudaljenija (sa slovom „de” u imenu) sedam puta. Sve četiri suviše brzo (za naše pojmove) obigravaju oko zvezde: prva načini pun krug za 3,2 dana, a poslednja za 66,8 dana (zemaljskih).

To je, za sada, jedino nebesko telo male mase unutar „nastanjive zone”, objašnjava Majkl Major iz Astronomske osmatračnice u Ženevi (Švajcarska). Astronomski „sveti gral” u ovim godinama je potraga za stenovitim egzoplanetama nalik Zemlji u „nastanjivoj zoni”.

Švajcarski osmatrači zurili su u nebo kroz teleskop prečnika 3,6 metara, smešten u Evropskoj južnoj opservatoriji (ESO) u Čileu. Pošto nebeska tela koja obleću oko zvezde utiču da svetlo što dopire do nas treperi –gledano sa Zemlje, unaokolo Glizea 581 astronomi su uočili nagoveštaje kretanja četiri planete. (Tri su ranije opažene).

Najudaljenija za 83 dana napravi krug oko male zvezde, što je smeštalo prilično daleko. Ali proračun je bio pogrešan, zato što se temeljio na ograničenom broju posmatranja. Sada je prikupljeno tri puta više podataka, pa je putovanje (period obilaska) smanjeno na 66 dana, što planetu Glize 581(de) približava na, otprilike, četvrtinu udaljenosti od Zemlje do Sunca i unutar „nastanjive zone” istoimenog crvenog patuljka.

Dotično nebesko telo je, inače, oko sedam puta masivnije od Zemlje, otuda je premalo da bude gasoviti div poput Jupitera, ali je, verovatno, preveliko da odgovara samo stenovitom svemirskom svetu poput našeg. Oko tako malih zvezda teško je imati previše stenovitog materijala na takvo razadljini, naglašava Majkl Major.

Umesto toga, planeta bi trebalo da nalikuje Neptunu ili Uranu, na kojima preovlađuju vodeni, amonijakov i metanov led. Nalazeći se u domašaju toplote matične zvezde, u tzv. „nastanjivom području”, morala bi da istih hemijskih elemenata ima more hiljadama kilometara duboko. Uostalom, možda je otkrivena prva iz nove klase okeanskih planeta, što bi itekako godilo astronomima-tragačima. A da li tamo ima života ili ne, za sada se ništa ne zna!

Pod okriljem pomenutih osmatranjima uočena je kosmička junakinja s početka priče, Glize 581(e), jedva dva puta punačkija od Zemlje; preostale tri, prethodno otkrivene, blizu su mase Jupitera ili više od 1.000 puta veće krupnije od naše plavozelene. Nalazi se preblizu matične zvezde, zato je suviše vruća za nastanak ma kakvog oblika života.

U svakom slučaju, potraga za planetama veličine Zemlje se nastavlja.

-----------------------------------------------------------

Nijedna za život

Glavni suparnik Majkla Majora u lovu na planete, Džef Marsi sa Univerziteta Berkli (SAD), kaže da je otkriće planete Glize 581(e) najveće među egzoplanetama do sada, nazvavši to važnim korakom u potrazi za nebeskim telima nalik Zemlji.

Iako je suviše vruća da bi se mogao pojaviti život, pokazuje se da se u kosmosu stvara, verovatno, veliki broj malih planeta. Nesumnjivo je da u našoj galaksiji, Mlečnom putu, ima na desetine milijardi planeta mase slične Zemljinoj. Do sada je izvan Sunčevog sistema opaženo oko 350, ali nijedna nije pogodna za razvoj života.