Bič Ilije Gromovnika

Kad grom udari, đavo umre. I bilo bi ih manje iz godine u godinu, jer demone vija nebom sveti Ilija od pamtiveka, da ih se na grešnom svetu nije toliko zapatilo. Dakako, veruju Srbi da gromovi mogu još mnogo šta.

Učen čovek, kad bleštava svetlost rascepi olovno nebo, može pomisliti da je munja sevnula, ali će ga sujeverni opomenuti da to zapravo Gromovnik čudesnim bičem bije po đavolima. Svakim je njegovim zamahom jedna zlica manje, a ipak ih je i dalje previše. Ne mari, pak, mnogo, jer sveti Ilija za svake oluje tera ognjene konje po nebu i ganja demone. Tad se njegova zlatna, blistava kočija silno trese i lupa, pa se čini  pašće nebo.

Elem, pripoveda narod da je vrlo loš znak kad zagrmi kad mu vreme nije”. Šta i kako tada valja činiti, niko ne zna. Ali kad posle zime sevne prvi put, treba raditi sve po narodnom običaju, jer se na taj način mogu izbeći mnoge boljke. Tako širom Srbije kruži priča da onda treba leći na tle i valjati se. Da ne bi bolela leđa kad se žnje.” Opet, u pirotskom kraju svet još na prvu grmljavinu luta po ambarima  da bi bili puni. Drugi se pak ki„te koprivom ne bi li cele godine ostali zdravi”. Grom neće u zelenu, ljutu biljku, a ni boleština na čoveka koji nju zakači na sebe.

Veruje se da grmljavina može i budućnost da predskaže. Šumadinci tvrde da će se, ako seva na Svetog Iliju, te godine crvljati orasi i lešnici. U Homolju, pak, ako je tog dana oblačno, očekuju da žir i orah bogato rode. Takođe, ako munje zagospodare nebom pre Đurđevdana, seljaci imaju čemu da se raduju. Kažu ljudi da će kukuruz te godine biti skuplji onoliko dinara koliko sedmica treba od prve grmljavine do Svetog Đorđa.

Postoje u vezi sa bi„čem Ilije Gromovnika” i narodne pouke koje sujeveran čovek mora znati. Ne valja, recimo, držati otvorena usta kad seva, jer tad đavo u silnom strahu beži gla„vom bez obzira”, te može čoveku uleteti u utrobu kroz ždrelo. Veruje se i da kad munje svodom caruju ne valja trčati, stajati na pragu ili otvarati vrata.

Istina, neće sveti Ilija na ljude, ali je jurnjava sa demonima brza i beskrajna, pa se i njemu desi da promaši. Zato valja znati šta tada činiti. U Banjaluci veruju da, kad grmi i čovek pobegne pod drvo, mora odmah na tom stablu izdubiti krst i tu grom neće udariti.

Ali ni to nije najsigurnije, jer đavo svašta zna i ne preza ni od čega. Tako će on i pod sam krst pobeći, jer tačno je da đavo beži od krsta, ali ga još veći strah od groma hvata.

Dakle, čuda čine munje i gromovi. Jali samo svetle nebom crnim, jal’ Ilija tuče njima đavle, jal’ narodu budućnost otkrivaju? To još niko pouzdano ne zna…

B. D. P.