U Abu Dabiju nema krize

Od našeg specijalnog izveštača

Abu Dabi 27.aprila – Prestonica Ujedinjenih Arapskih Emirata, neveliki ali prebogati, Abu Dabi „ide uz nos” globalnoj krizi. Ušuškan u okolnom pustinjskom pesku, smešten na poluostrvu u obliku slova T u Persijskom zalivu, naftni džin, koji igra izuzetno veliku ulogu u svetskoj ekonomiji, nema razloga za brigu.

O tome koliko je „težak” najbolje govore neki brojevi. Učestvuje sa 9,5 odsto u globalnim rezervama crnog zlata – na šestom mestu, ali gotovo rame uz rame sa Kuvajtom koji je ispred njega – i četvrti je na svetu (treći u regionu) po rezervama prirodnog gasa čije zalihe mogu da traju, kažu, još 150 godina. Bruto nacionalni dohodak po glavni stanovnika, po poslednjim podacima, iznosi oko 71.000 dolara i time je osvojio drugo mesto na zvaničnoj rang-listi najbogatijih država planete.

Ne razmećući se onim što imaju, za razliku od daleko manje imućnog prvog komšije Dubaija, najavljujući pre neki dan na otvaranju Sajma građevine u Nacionalnom izložbenom centru Abu Dabija novi paket razvoja grada vredan 30 milijardi dirhama – vlada ove male zalivske zemlje bez velike pompe jednostavno je o tome obavestila javnost. A nevernim (svetskim) Tomama – da ne deli ni izbliza „sudbinu” ostalih emirata koji nisu tako imuni na krizu – usput je servirala podatak da radovi na svih deset započetih vrhunskih projekata vrednih 208 milijardi dolara teku po planu. Među njima je možda najatraktivnije „Ostrvo sreće” (Saadiyat island), gde se za 29 ekskluzivnih hotela, tri marine, dva golf terena i stambeni blok za samo 150.000 ljudi već troši 30 milijardi dolara.

Abu Dabi, za razliku od nešto više od sata vožnje udaljenog Dubaija, koji „otvorenih očiju gleda” na drugu stranu (ka Evropi i Americi), okrenut je arapskom i muslimanskom svetu i izdašnim investicijama u tom pravcu – između ostalih u Katar, Indiju i Maroko.

Vodeći emirat – koji je kada su Britanci pronašli naftu (1958) imao samo 46.000 stanovnika, a danas ih je više od milion i koji vodi kraljevska familija Zayed al Nahyan, sa 48 godišnjim šeikom Kalifom na čelu – želi da postane moderan svetski grad, i iznad svega kulturni centar regiona, ali da uz to ne izgubi arapsku dušu.

I dok se polako, jedno za drugim, otvaraju nova gradilišta (među kojima je „Ferarijevo” trkalište, univerzitetsko naselje – ogranak njujorškog univerziteta ili recimo Luvr Abu Dabija – prvi ogranak čuvenog muzeja van Francuske), gradom dominiraju dve građevine: hotel „Palata Emirati”, kao simbol bogatstva, i prekrasna odskora podignuta bela džamija, kao znak vere.

Kad je 2005. tri milijarde dolara vredno zdanje od sedam zvezdica otvoreno za prve goste, pričalo se o tome da je to pandan Budž al Arabu u Dubaiju (u obliku starog arapskog jedra), o njegovom lusteru u koji je ugrađeno 1.002 caklećih „svarovski” kristala i o kupoli od zlatnih listića većoj od one na vrhu katedrale Svetog Petra u Londonu. Toplo je preporučivan kao najprestižniji za svetski džet-set, a nadaleko poznat po astronomskim cenama (hiljadu dolara za noćenje u „običnoj” sobi i 10.000 dolara u trosobnom apartmanu). Ovde su svojevremeno odsedali Bil Klinton i glumci Robert de Niro, Vili Smit, Lorens Fišburn i muzička ikona Majkl Džekson.

Koja od značajnih ili slavnih ličnosti ovih dana boravi u hotelu, nismo uspeli da saznamo (to je vrhunska tajna), ali budući da u specijalnom krilu nije zasedala vlada (pod čijim se krovom nalazi i deo njenih zvaničnih kancelarija), ulazak nam je bio dozvoljen samo uz objašnjenje da imamo rezervaciju za jelo i piće u nekom od deset njegovih potpuno različitih restorana ili kafeterija.

Džamija Šeik Zayad bin sultan al Nahjan – posvećena prvom predsedniku UAE, gde je sahranjen „Baba” (otac nacije) koji je umro 2004. godine ostavljajući da zemlju i vlast dele 19 sinova – treća je najveća muslimanska bogomolja na svetu. Imponuje prekrasnim celokupnim izgledom, sa četiri minareta (115 metara) i kupolom u sredini visokom 70 metara.

Otvorena je samo u vreme molitve i u nju pored vernika mogu da uđu samo strani turisti muslimanske vere. Njenu spoljašnost dopunjuje i premašuje lepota unutrašnjosti koja može da primi 30.000 duša i čiju tavanicu krasi najveći luster na svetu – izrađen od bakra i srebra i uvezen iz Nemačke. Na podu je razastrt najveći tepih na svetu, sa preko dva miliona čvorova,  na kome je radilo preko 1.200 iranskih tkalja i tkača.

Mirjana Aksentijević