Koleno dobre volje

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, aprila – Hiperaktivna studentkinja (22) zabrinjava roditelje čestim odlascima u krajeve Vašingtona gde „ne zalazi niko ko ne mora”, a koji počinju nedaleko od zgrade parlamenta. Strepe da bi mogla da bude žrtva nekog od tamošnjih incidenata.

Ona je, međutim, uverena da radi pravu stvar. Pomaže deci iz prihvatilišta za porodice koje se oporavljaju od razornih zavisnosti.

Osnovala je i organizaciju, na fakultetu, čiji su se članovi poistovetili s njenom misijom. Zajedno im odnose užinu, izvode ih u susedstva s drugačijim načinom života, dopunjavaju im rupe u obrazovanju. Pored ljudskih prava postoje i ljudske obaveze, kaže i precizira da se u ovoj drugoj kategoriji nalazi – solidarnost sa ugroženima… Raznoliki pokret ne zarađuje u novcu, ali je zadovoljna što duhovno obogaćuje i druge i sebe. „Život bi mi bio nepotpun bez angažmana za ublažavanje nevolja bespomoćnih i nedužnih”, objašnjava svoju posvećenost.

Milenijumska generacija

Takvim pristupom postala je deo raznolikog pokreta rastuće saosećajnosti. Desetine hiljada mladih, često optuživanih za egoizam ili bar za egocentričnost, redovno ovde učestvuju u humanitarnim drugim volonterskim akcijama.

Pripadaju generaciji (rođenima u poslednje dve decenije prošlog veka) koja je tek nedavno – posle nemušte, pretposlednje abecedne, oznake Y – dobila naziv „milenijumska”, valjda zato što se pokazalo da može da bude most između hiljadugodišta. Pretpostavlja se da im je usmerenje ka solidarnosti dala serija događaja – od terorističkih udara otetim putničkim avionima na Njujork i Vašington i neosnovanosti povoda za rat u Iraku do ispoljene nespremnosti države da pomogne siromašnim stradalnicima Nju Orleansa i okoline u uraganu „Katrina” – kao i sazrevanje u vremenima drastičnih socijalnih raslojavanja pa i finansijske krize koja im je poljuljala veru u „svemoć” tržišta.

Među njima je i Mišel Trejsi (22), koja završava studije marketinga ali je odbila tri ponude za zaposlenje da bi – kao član organizacije „Podučavati za Ameriku” (TFA) – dve godine držala nastavu u jednoj njujorškoj školi. „Volim da pomažem ljudima i da se tako izdvojim iz uobičajenosti i trke u biznisu”, objasnila je svoj izbor, protivan želji roditelja.

Za slične dobrovoljačke aktivnosti se prijavilo još 25.000 njenih kolega, 37 odsto više nego prošle godine i više nego ikad od osnivanja programa 1990, izjavila je „Ju-Es-Ej tudeju” Ejmi Rabinovic, portparolka TFA, posvećena suzbijanju nejednakosti u mogućnostima za obrazovanje.

Raste broj aktivista i u drugim organizacijama. Brucoškinja Ketrin Jeros (19) predvodi tim mičigenskog humanitarnog „Ujedinjenog puta”. Prolećni odmor je provela u izgradnji staza koje olakšavaju invalidima da u kolicima izađu iz kuća i nastavlja da pomaže lokalnom centru za tretman devojaka koje su se našle u problemima. „Volonterstvo i težnja da donesemo promene nabolje u našim naseljima postali su deo našeg života”, kaže.

Omasovljenje volontera je i jedna od retkih dobrih posledica sadašnje ekonomske krize, procenjuju sociolozi. Atmosfera ih podseća na nacionalno zbijanja redova u doba Velike depresije i Drugog svetskog rata.

Teška vremena upućuju na solidarnost, dodaju. „Okolnosti prosto nameću ovoj generaciji da se drži zajedno”, kaže Alan Solomont, šef korporacije koja objedinjava volontere pod pokroviteljstvom države. „Milenijumce” karakteriše i pojačana veza, ne samo internetska, sa svetom, tvrdi istraživač Filip Gardner. Saosećaju s globalnim potrebama i sve češće odlaze u druge zemlje, kao volonteri ili kao studenti. Ovdašnja Amanda Mekgurn (26) diplomirala je u Belgiji, pa predavala engleski u Čileu, a na redu joj je sada Rumunija. Namerava da život posveti radu u inostranstvu.

Elenor Malšajn (20) kombinuje. Volontirala je i u selima Indije i kod postradalih od uragana u Nju Orleansu.

Istraživanja pokazuju da su milenijumci „socijalno najsvesnije koleno” u poslednjih četrdesetak godina, kaže Morli Vajnograd, koautor knjige „Milenijumski preobražaj: Maj spejs, Jutjub i budućnost američke politike”. „Dok su prethodne generacije naginjale individualizmu, ovo pokolenje pokazuje težnju da se odrekne individualnih prednosti zarad društvene dobrobiti”, precizirao je drugi koautor Majkl Hejs. Pomoć ugroženima, milenijumcima je kao genetski kod, nadovezuje se, takođe u „Ju-Es-Ej tudeju”, specijalista Majkl Braun.

I predsednik je bio…

Procvatu volonterstva doprineo je, veruje se, i novi predsednik Barak Obama koji je, kao i njegova supruga Mišel, deo mladosti u Čikagu posvetio „komunalnom organizovanju”, čiji je cilj – angažovanje suseda za lokalno zadovoljavanje potreba i rešavanje problema. Uspon Obame, prvog crnca na čelu Bele kuće, uverio je mnoge da solidarnost može da doprinese izgradnji vrhunske karijere.

Predsednik i „prva dama” su ovih dana dali novi podsticaj volonterstvu i komunitarnom radu. On je potpisao zakon koji nosi ime teško obolelog senatorskog veterana Edvarda Kenedija, i koji podupire solidarne delatnosti sa 5,7 milijardi dolara u narednih osam godina, a ona je napisala članak sa apelom sunarodnicima da su domovini „više nego ikad potrebni njihova energija, entuzijazam i idealizam”.

Opozicija nazire i „nepodobnosti”. Ne treba nam dobrovoljnost diktirana odozgo, poručili su njeni lideri, nastavljajući priču da zemlja „skreće ka socijalizmu”.

Ali većina anketiranih Amerikanaca kaže, posle dužeg vremena, da je „sadašnji kurs nacije ispravan”. Tom kursu su doprineli i mladi volonteri: računa se da su masovno glasali za Obamu, uz ostalo i – zato što ga vide kao „jednog od nas”.

Momčilo Pantelić